Глигорије Јефтановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
=== Политика ===
По гушењу [[Невесињска пушка|српског устанка]], распаду османске власти и почетку аустроугарске окупације, у јулу 1878. је изабран у народну владу.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Подржао је избор [[Сава Косановић (митрополит)|Саве Косановића]] за митрополита 1881, а 1885. је потписао протест цару [[Франц Јозеф I|Францу Јозефу I]] против његовог смјењивања са мјеста митрополита.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Након што су аустроугарске власти у мају 1892. укинуле надзор српских црквених општина над вјерским школама, заједно је са представницима општина од земаљске владе тражио поништење ове одлуке.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Преко [[Ђорђе Красојевић|Ђорђа Красојевића]] се упознао са српским политичарима из јужне Угарске који су помагали покрет за српску вјерску самоуправу.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Заједно је са [[Михаило Полит-Десанчић|Михаилом Полит Десанчићем]] и [[Ђорђе Красојевић|Ђорђем Красојевићем]] саставио захтјев познат као „Први царски меморандум“, у коме су Срби тражили вјерску и школску самоуправу, право на званичну употребу српског имена,
народног назива за српски језик (који је претходно од аустроугарскких власти избачен из употребе и замјењен новим називом „босански“), ћириличког писма и српских народних симбола.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Први царски меморандум настао је 5. децембра 1896. у Бечу.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Глигорије Јефтановић, Михаило Полит-Десанчић и Ђорђе Красојевић су меморандум требали да предају лично [[Франц Јозеф I|Францу Јозефу I]], али на захтјев аустроугарског министра финансија [[Бењамин Калај|Бењамина Калаја]], цар је одбио да их прими па су меморандум предали Дворској канцеларији.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Аустроугарске власти су на меморандум одговориле економским бојкотом, притисцима и застрашивањем.<ref name="Српски биографски речник"></ref> Пошто је добио подршку од [[Митрополит београдски Михаило|митрополита Михаила]], у марту 1897. заједно је са [[Војислав Шола|Војиславом Шолом]] лично [[Франц Јозеф I|Францу Јозефу I]] уручио „Други царски меморандум“.<ref name="Српски биографски речник"></ref> На овај меморандум је аустроугарски министар финансија [[Бењамин Калај|Бењамина Калаја]] направио царско рјешење у коме се каже да поводом српских жалби није ништа пронађено.<ref name="Српски биографски речник"></ref> По повратку из Беча у Сарајево 1897. помогао је стварање часописа [[Српски вјесник]].<ref name="Српски биографски речник"></ref>
Члан градске управе у Сарајеву је постао 1911.<ref name="Српски биографски речник"></ref>
| |||