Хипофиза — разлика између измена

'''Хипофиза''' је мала (око 1-{cm}-) [[ендокрине жлезде|ендокрина жлезда]] на бази [[мозак|мозга]], у коштаном удубљењу названом ''sella turcica''. Због њене пресудне улога у регулацији активности других ендокриних жлезда, често се назива „руководећом жлездом”. Хипофиза лучи [[хормон]]е под дејством хормона [[хипоталамус]]а, са којим је и спојена преко питуитарне петељке, затим [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]] и [[повратна спрега|повратне спреге]] ендокриних жлезда на које делује. Хипофиза је [[физиолошки]] подељена на два режња: предњи- аденохипофизу и задњи- неурохипофизу, између којих се налази мало, код људи готово закржљало подручје ''pars intermedia''. Два режња су различитог [[ембрион]]алног порекла: аденохипофиза потиче од ћелија епитела [[ждрело|ждрела]], док неурохипофиза настаје из нервног ткива [[хипоталамус]]а.

Предњи режањ хипофизе лучи 6 важних и неколико мање важних [[хормон]]а, док задњи лучи два битна [[хормон]]а. Хормони предњег режња су: