Богиња на трону — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Богиња на трону''' је фигурина од теракоте пронађена на локалитету Предионица, код [[Приштина|Приштине]], [[1956]]. године за време археолошких радова стручњака београдског [[Народни музеј|Народног музеја]], које је предводио кустос Радослав Галовић. Реч је о добро очуваном примерку неолитске ситне пластике винчанске културе (висока 18,5 цм), који је настао четири миленијума пре [[Христ]]а. Поверена је тада [[Музеј|Музеју]] [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] на чување. Због своје вредности, деценијама је на његовом логотипу као заштитни знак ове институције. У време бомбардовања [[СР Југославија|СР Југославије]], [[1999]]. године, она је била део изложбе коју је организовала [[САНУ]] „Археолошко благо Косова и Метохије“, тако је након доласка међународних снага на Косово и Метохију остала у београдском Народном музеју, где је требало да буде још кад је пронађена.▼
[[Слика:Boginja na tronu.JPG|мини|250п|десно|Богиња на трону, IV миленујим п. н. е]]
▲'''Богиња на трону''' је фигурина од теракоте пронађена на локалитету Предионица, код [[Приштина|Приштине]], [[1956]]. године за време археолошких радова стручњака београдског [[Народни музеј|Народног музеја]], које је предводио кустос Радослав Галовић. Реч је о добро очуваном примерку неолитске ситне пластике винчанске културе (висока 18,5 цм), који је настао четири миленијума пре [[Христ]]а. Поверена је тада [[Музеј|Музеју]] [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] на чување. Због своје вредности, деценијама је на његовом логотипу као заштитни знак ове институције. У време бомбардовања [[СР Југославија|СР Југославије]], [[1999]]. године, она је била део изложбе коју је организовала [[САНУ]] „Археолошко благо Косова и Метохије“, тако је након доласка међународних снага на Косово и Метохију остала у београдском Народном музеју, где је требало да буде још кад је пронађена.
Но, убрзо је постала предмет политичких манипулација. Фигурину, 30. маја [[2002]]. године, из Народног музеја у Београду узима тадашњи гувернер Косова и Метохије [[Михаил Штајнер]], у пратњи председника Координационог центра за Косово и Метохију [[небојша Човић|Небојше Човића]] и помоћника министра за културу [[Јован Деспотовић|Јована Деспотовића]] и односи у [[Приштина|Приштину]]. О томе Човић, између осталог, говори на седници Савета безбедности [[Уједињене нације|Уједињених нација]], 30. јула [[2002]]. године, образлажући овај чин жељом да се одобровоље [[Албанци]] пред разговоре са [[Србија|Србијом]] о статусу Косова и Метохије. Директор Музеја у Приштини Бранко Јокић и директор Народног музеја у Београду академик [[Никола Тасић]] о овом чину нису на адекватан начин известили јавност и надлежне институције чија је дужност чување и заштита свега што је у власништву [[Република Србија|Републике Србије]].
| |||