Анихилација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ситно |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Адитивни [[квантни број]]еви античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене античестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени [[закон одржања енергије]] и [[закон одржања импулса|импулса]]. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања [[фотон]]а, међутим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице.
== Примери анихилације ==
Нискоенергијски [[електрон]] и [[позитрон]] анихилацијом могу да пређу само у два [[фотон]]а (гама зрака) пошто енергија њихове масе мировања није довољна да се произведу теже честице. Међутим, ако једна од честица, или обе, има довољно велику кинетичку енергију може да дође до настанка и тежих честица. За анализу таквих догађаја конструисан је велики електрон-позитрон сударач (LEP - large electron positron collider) у Женеви у Европском центру за нуклеарна истраживања (CERN).
Анихилација пара електрон-позитрон у један фотон
e<sup>-</sup> + e<sup>+</sup> → γ,
није могућа јер у таквом процесу не може да се задовољи закон о одржању импулса.
У анихилацији тежих честица, рецимо [[протон]]а и [[антипротон]]а или [[неутрон]]а и [[антинеутрон]]а могу да настану бројне комбинације нових честица. Анализа таквих реакција је један од важнијих проблема којим се бави савремена физика. За ту сврху је у Фермијевој лабораторији у САД (Fermilab) конструисан ТЕВАТРОН, сударач протона и антипротона у којем честице могу да достигну енергију од 1 TeV ([[тера]] електронволт = 1 000 000 000 000 eV). У анихилацији протона и антипротона 1995. godine откривен је t-кварк.
[[Категорија:Физика]]
[[Категорија:Физичка хемија]]
|