Зона Замфирова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Замена садржаја странице са 'jk' |
м Враћене измене 109.165.225.249 (разговор) на последњу измену корисника Самарџија |
||
Ред 1:
{{Прерађивање||21|1|2012|Књижевност}}
{{Инфокутија књига ћирилица
| име = Зона Замфирова
| аутор = [[Стеван Сремац]]
| жанр = [[роман]]
| држава = {{застава|Србија}}
| језик = [[српски језик|српски]]
| издавач оригинала = Српска књижевна задруга
| датум оригинала = [[1907.]]
| датум објављивања =
| преводилац =
| наслов оригинала = Зона Замфирова
| издавач =
| слика = Zona-Zamfirova-naslovna.jpg
| текст слике = Зона Замфирова, српски роман
| дизајнер =
| artiste_couverture =
| серијал =
| тип медија =
| страна = 176
| исбн =
| исбн оригинала =821.163.41-31
| претходна књига =
| наредна књига =
| коментар =
}}
'''Зона Замфирова''' је приповетка-[[роман]], [[Стеван Сремац|Стевана Сремца]], која приказује [[Ниш]] крајем деветнаестог века.
Дело Зона Замфирова, по писцу је [[приповетка]], али по форми и разгранатој слици живота и људи у њему - [[роман]]. Ниш о коме пише Стеван Сремац је још онај стари Ниш, сав од [[калдрма|калдрме]] и увијених [[сокак]]а, зидова, од [[капија]] и башти у којима расту [[дафина|дафине]] и висока сеновита стабла, у првом реду дуд. Ниш од малих [[дућан]]а и [[ћепенак]]а, [[кафана]] и [[мераклија]] који уз пиће и приче проводе време; град старих, озбиљних богатих [[чорбаџија]], ситних [[занатлија]] и неких нових људи, тек пристиглих са других страна. Реч је о Нишу тек ослобођеном од Турака, због чега у њему такво шаренило у коме се препознаје оно "старо турско " и "ново српско", односно патријархални морал старих и схватања неког младог и новог света. Стевану Сремцу, добром посматрачу, није промакло ни једно ни друго.
Сремчево дело Зона Замфирова је љубавна прича о двоје младих, о коме тако су се, и поред социјалних разлика које их деле, заволели.
[[Кујундџија]] Мане, представник занатлијског света који се тек рађа, чије време тек долази, заволео је Зону Замфирову, чорбаџијску ћерку. Кујунџија је добар [[мајстор]], али сиромах. Био је познат по томе што се истицао лепотом, игром, песмом и смехом. Он је заљубљен у Зону, али ту љубав крије, јер је Зона, Замфирова кћер (из богате и угледне куће).
Да се Зона не би заљубила у Манета њене тетке и њена мајка омаловажавају Манета кујунџију. "Не доликује Зони да буде еснафска жена". По логици Зониних тетака и мајке "Свака птица своме јату лети", па тако и Мане треба да нађе неку девојку из његовог сталежа. Мане је дубоко у себи патио због Зоне Замфирове. У кући је постајао зловољан, пргав и "џангрдљив". А кад је мајка Јевда чула да се Мане жели оженити хаџијском ћерком, просто се уплашила од те могућности.
На сцену ступа Дока, Манова тетка, како би му нашла девојку за женидбу. Она је енергична жена, без комплекса што потиче из сиротињског света, окренута животу, отворена, без икаквих предрасуда у свему практична. Она не схвата, нити жели да схвати да социјалне разлике могу бити препрека за људску срећу. Дока не пристаје на такво схватање и сматра да оно припада неким прошлим временима. Тада ће она изложити своју просту дијалектику живота а то је да ''џорбаџијско неје до века'' (богаташко није вечно).
У свему овоме лежи сукоб два света: старог и новог. Један који пркоси старим заслугама и богатством и још увек одолева а други надолазећи који тражи своје место. Хаџијски свет користи новац али и увреде и понижавање како би стигао до свог циља. Мане увређем, тешко рањен изреком ''куче у чакшире'', почиње да мисли на понос и да га од тог тренутка брани. У сусрету са Зоном, у сумрак, он доживљава још једно понижење. Зона му говори "да нису једно за друго", а он остаје бесан са претњом на уснама.
Мане се у обрачуну са Хаџи Замфиром служи лукавством и организује лажну отмицу Зоне Замфирове. Све је било убедљиво, кола су стигла до капије, она је као изашла из капије, попели су је у кола са њеним стварима и одвезли у непознатом правцу. Све је то била Манетова игра како би осрамотио Зону јер се по "чаршији" прича да је Зона побегла од куће ("побегуља"), што је у оно време била велика срамота.
Међутим, од тог тренутка Зона живи животом осрамоћене "побегуље", исмејана, искомпромитована... Покушај родбине да се јавност разувери био је без успеха.
Видећи да од њене удаје, "за бољу прилику", ништа неће бити утучени хаџи Замфир прави компромис; одлази у дућан кујунџије Мана, наводно да му овај поправи муштиклу, а у ствари да му дискретно понуди своју кћер.
Мане схвата смисао Замфировог доласка у свој дућан и проси Зону. Хаџи Замфир му у мираз даје своју најлепшу кућу у граду. Тако се завршава љубавна прича и мире два света.
== Напомена ==
*Према приповеци, Стевана Сремца, '''Зона Замфирова''' прављене су позоришне представе, ТВ емисије и филмови.
* [[Здравко Шотра]] је 2002. године режирао филм [[Зона Замфирова (филм)|Зона Замфирова]] .
== Спољашње везе ==
* {{АСК|Зона Замфирова|8|2|писац=Стеван Сремац}}
[[Категорија:Српски романи]]
[[Категорија:Романи 1906.]]
[[Категорија:Историја Ниша]]
[[sh:Zona Zamfirova]]
| |||