Тако се можеМоже рећи да је [[1925]]. Аикидоаикидо комплетно идејно и технички конципиран. Једино је недостајао адекватан назив, који је усвојен тек [[1942]]. [[1927]]. За нову годину Уешиба се са породицом сели у Токио [[1927]] за нову годину. Већ се за његову вештину сазнало у вишим круговима, па му принц Шимазу омогућава да у његовом билијарском салону отвори свој први Дођодођо. Међу првим ученицима су се нашле кћери Шимазуа, адмирала Такесхите и грофа Јамамотоа. *[[1928]]. Обзиром на све већи интерес за нову вештину, Уешиба се сели у већи Дођодођо. У то време почиње да тренира код њега и тадашњи студентски Џудоџудо шампион Иво Касхара, а зову га и за предавача на морнаричкој академији. Код њега и студенти глуме и играња учили су кретања. *[[1929]]. Уешиба се поново сели у већи Дођодођо, али како и тај убрзо постаје претесан, онај део чланства који је био утицајан на политичком и финансијском пољу, успео је омогућити изградњу великог наменског Дођо-адођоа. Након пресељења посетио га је Јигоро Кано, (оснивач џудоа) са Нагаоком и још неким члановима Кодокана (централног института за Џудоџудо). Када је Кано видео Уешибу у акцији изјавио је: То„То је мој идеал БудоаБудоа“, а касније је рекао: „Волео бих ангажовати Уешибу за мој Кодокан – Али он је велики учитељ, па је то немогуће. Зато бих волео послати неколико способних људи са наше стране да уче код Уешибе.“ Иако нису званично упућени од стране Кодокана, код Уешибе долази да тренира више носилаца високих звања у Џудо-уџудоу, а међу првима Нагаока, Минору Моцхизуки и Јиро Такеда. *[[1931]]. нови Дојо добија назив Кобукан. У то време је Уешиба већ имао око 40 ученика, међу којима је било доста носилаца високих звања за Џудоџудо или Кендокендо. Нешто касније се укључује и Кењи Томики, Творац Госхин – јитсу кате у Џудо-уџудоу и шеф Аикидо секциј при Кодокану. *[[1931.]] Уешиба издаје књигу Будо Ренсху. Када је [[13. новембар|13. новембра]] [[1932]]. Будо Сен Јокаи (Асоцијација за унапређење Будо-а), Уешиба је изабран за њеног првог председника [[1935]]. Направљен је филм о Аики Будо-у, што је једини предратни филм Уешибе. *[[1940]]. нова вештина стиче све већу популарност, [[1941]]. подучава се на полициској Академији. Исте године позван је да подучава у Манџурији, и постаје саветник борилачких вештина Шимбуден и Кенкоку универзитета. Кобукан остаје централни Дођо, отварају се нови и нови Дођо-идођои, широм Јапана као огранци Централне организације. Велико интересовање доводи до реорганизације Кобукана, који мења име у Кобукаи и постаје фондација.
