Бококоторска књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
== Значајнији књижевни центри и писци ==
У [[XIV век]]у се јавља први хуманиста ''српског Приморја'', которски бискуп Дарса, који је на латинском језику написао дело информативно-каталошког карактера. Са уласком [[Котор]]а у састав [[Млетачка република|Млетачке републике]] [[1420
У ери барока, током [[XVII век]]а, јављају се и други књижевни центри, осим Котора ([[Пераст]], [[Доброта]], [[Прчањ]], [[Будва]]), ствара се готово искључиво поезија, а поред латинског и италијанског, пише се и на народном језику, који се по узору на дубровачке писце назива ''словинским''.
Нови књижевни центар постао је [[Пераст]], а и за овај период су карактеристичне песничке породице, попут Змајевића, Мартиновића, Баловица, Мажаревића и Буровића. Најзначајнији барокни писац је [[барски надбискуп]] и ''примас српски'' [[Андрија Змајевић]], који је одржавао живе везе са [[Епархија захумско-херцеговачка|митрополитом херцеговачким]] [[Василије Јовановић|Василијем Јовановићем]] и [[Патријарх српски|патријархом]] [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]] ([[1674]]—[[1706]]), а на његово стваралаштво су утицали и идеолози ''барокног словенства'' [[Мавро Орбини]] и [[Иван Гундулић]]. Његова најзначајнија песма ''„Словенска Дубрава“'' је инспирисана управо дубровачком књижевношћу и самим [[Дубровник]]ом, а настала је под утиском великог [[земљотрес]]а који је [[6. април]]а [[1667
У другој половини [[XVII век|XVII]], као и током [[XVIII век|XVIII]] и [[XIX век]]а, као једно од средишта Бококоторске књижевности јавља се и [[Будва]]. Први значајнији писац је [[Крсто Ивановић]], родом са [[Цетиње|Цетиња]], који пише ''„Анале“'' града Будве, а сматра се да су неке од његових песама на народном језику заступљене у зборнику под називом ''„Будвљанска пјесмарица“''. Након њега се, у другој половини [[XVIII век]]а, јављају браћа Зановићи ([[Стефан Зановић|Стефан]] и [[Мирослав Зановић|Мирослав]]). Стефананова дела су разнолика и по језику (италијански, [[Немачки језик|немачки]], [[Француски језик|француски]]) и по темама и по жанровима, а међу њима се истичу ''„Турска писма“'', као и дела о [[Шћепан Мали|Шћепану Малом]], [[Скендербег]]у и друга везана за то поднебље. Сам Стефан је био пустолов ''европског ранга'', који је боравио по европским дворовима и дружио се са значајним интелектуалцима свога доба ([[Волтер]], [[Русо]], [[Кристоф Вилибалд Глук|Глук]] и други). Његов брат Мирослав је на народном језику објавио две збирке песама, око [[1785
==Литература==
|