Валтер Хес — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: tr:Walter Rudolf Hess
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 21:
 
==Биографија==
Валтер Рудолф Хес је рођен у Фрауенфелду на истоку [[Швајцарска|Швајцарске]], [[17. март]]а [[1881]]. Његов отац који је био учитељ физике код Валтера је још у детињству развио љубав према природи и правилном опажању промена у њој. Након завршетка гимназије Валтер је уписао студије медицине, које је похађао у [[Лозана|Лозани]], [[Берн]]у, [[Берлин]]у, [[Кил]]у и [[Цирих]]у у коме је [[1906]]. стекао диплому доктора медицине.
 
Иако је Валтеров циљ био да буде физиолог, бројни разлози утицали су да прво буде асистент хирургије а касније и офталмологије. Овај заобилазни пут, међутим, никако није био неповољан за Валтеров даљи научио развој. Захваљујући офталмологији, Валтер је савладао технику истраживања и стеко офталмолошку прецизност у раду. Такође, његови непрекидни контакти са патолошком [[физиологија|физиологијом]] показали су многе позитивне предности за његов будући рад.
 
Године [[1912]] Валтер је донео важну одлуку - иако је већ био супруг и отац породице - да напусти просперитетну лекарску праксу, посвети се истраживањима и врати у звање асистента, али овoga путa у области [[Физиологија|физиологије]].
 
Године [[1917]] Валтер је био номинован за професор и директор Одељења за Физиолошка истраживања института на Универзитету у Цириху. На овом положају Валтер је био од [[1917]]. до [[1951]], односно до одласка у пензију [[1951]].
 
После [[Први светски рат|Првог светског рата]], Валтер је посетио многе [[Енглеска|енглеске]] институте у којима се упознао са енглеским доајенима физиологије, као што су Ленгли, Шерингтон, Хопкинс, Дејл и други.
 
Научно интересовања професора Валатера је првенствено било усмерено истраживању хемодинамских променама у циркулационом систему крви и регулацији дисања. Он је открио да [[диенцефалон]], а посебно [[хипоталамус]], контролише многе одговоре организма, као што су [[страх]] и [[глад]]. Као резултат ових истраживања настало је Валтерово мапирање диенцефалона и оних његових делова који контролишу рад унутрашњих органа, за која је награђен [[Нобелова награда|Нобеловом наградом]]. Поред Нобелове награде, Хесу је додељена [[1933]] Марсел Бенорстова награда ({{јез-енгл|Marcel Benorst Prize}}) швајцарске владе и [[1938]] Лудвигова медаља ({{јез-енгл|Ludwig Medal}}) Немачког друштва за унапређење истраживања.
Валтер Хес се [[1908]]. оженио супругом Луиз Сандмеиер са којом је имао двоје деце, Рудолфа и Гертруду. Умро је [[12. август]]а [[1973]]. у Швајцарском граду [[Локарно]].
 
==Извори==
Ред 41:
* {{ен}} His Nobel Lecture on [http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1949/hess-lecture.html The Central Control of the Activity of Internal Organs]
* {{ен}} Walter Rudolf Hess Biography, life and Career Facts, Invented, (1881-1973) Swiss Physiologist [http://pagerankstudio.com/Blog/2010/10/walter-rudolf-hess-biography-life-and-career-facts-invented/ pagerankstudio]
{{Commonscat|Walter Hess}}
 
{{Нобелова награда за физиологију или медицину}}
{{DEFAULTSORT:Хес, Валтер}}
{{Commonscat|Walter Hess}}
 
[[Категорија:Рођени 1881.]]