Венецијанско сликарство — разлика између измена

Вазари тврди да је уљано сликарство из Низоземске пренето у Италију у време када је Ван Ајк био прогнан. Најпре продире у Венецију преко младог сликара Анатола де Месине. У венецијанској уметности светлост и боја има велики значај, и волумени се дефинишу помоћу светлости. Понајпре је Ђорђоне, који је био Тицијанов учитељ, усвојио дефинисање волумена помоћу светлости. Такав поступак назвао је луминизам, и он је својствен за његов сликарски приступ. На овај начин он иницира оно што ће се у [[Импресионизам|импресионизму]] појавити на један ипак сасвим другачији начин. [[Тицијан]] је усвојио технику свога учитеља, али смањујући поетичност коју је његов учитељ уносио као карактеристику у своме делу.

[[Јакопо Сансовито]], градитељ и архитекта Библиотеке Св. Марка, утицао је на [[Андреа Паладио|Андреу Паладија]], највећег архитекту који је повезиван са венецијанским стилом, а чији је велики узор био [[Витрувије]]. Паладије је градио углавном у Вићенци која је била у саставу Венецијанске републике. Позната је његова грађевина [[Вила ротонда]].