Двотактни мотор — разлика између измена

Двотактни мотор је по својим конструкцијским обележјима много једноставнији од четворотактног мотора. Неки делови који су неопходни за рад четворотактног мотора, код двотактног не постоје; пример су усисни [[вентил]]и, заједно са подизачима и квргама, а код велике већине једноставних двотактних мотора, без вентила уопште (нема ни испусних). Тиме се поједностављује и појефтињује израда мотора. Кошуљице двотактних мотора су направљене с каналима, кроз које се врши измена медија, тако да код сваког двотактног мотора имамо испирне канале, а код оних без вентила и испусне.

На индицираном дијаграму, од тренутка затварања канала клипом (Ое) почиње компресија, која траје до тренутка почетка сагоревања, који је нешто прије ГМТ (жутом бојом означен на разводном дијаграму). На индицираном дијаграму није означен, али га се може отприлике одредити тренутком наглог пораста [[притисак ]]а у цилиндру. Притисак расте до највећег, те се тијеком сагоревања (заосталог) притисак задржава близу максималног. Крај сагоревања обилежава почетак наглијег пада притиска (експанзија у цилиндру). У тренутку отварања испусних канала, притисак почиње падати нагло и спушта се испод атмосферског код мотора без преднабијања. У тренутку Ос се отварају испирни канали и зрак улази у цилиндар, смањујући донекле подпритисак који у њему влада. Заустављањем гибања клипа (ДМТ), долази до пораста притисак а у цилиндру, који расте на притисак испирног зрака. Гибањем клипа од ДМТ притисак још мало расте, међутим та је разлика мала до тренутка почетка компресије.