Дубровачки договор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
'''Дубровачки договор''' је споразум господара [[Црна Гора|Црне Горе]] владике [[Петар II Петровић Његош|Петра -{II}- Петровића Његоша]] и [[везир]]а [[Херцеговина|херцеговачког]] [[Али-паша Ризванбеговић Сточевић|Али-паше Ризванбеговића Сточевића]], закључен у [[Дубровник]]у [[25. септембра]] [[1842]]. До споразума је дошло после вишегодишњих сукоба на црногорско-[[Турска|турској]] граници према [[Херцеговина|Херцеговини]], највише око нерешеног питања пограничних племена [[Грахово (племе)|Грахова]] и [[Ускоци (племе)|Ускока]]. Пошто је те године постојала опасност да између Црне Горе и [[Херцеговачки пашалук|Херцеговачког пашалука]] избије сукоб већих размера, Његош и Али-паша су приступили преговорима који су трајали три дана, а присуствоцвали су им и представници [[Аустрија|аустријских]] власти, окружни капетан дубровачки, [[Котор|которски]] [[барон]] Карло Роснер и Габријел Ивачић.
У уговору је писало да се мир закључује „између независне области Црне Горе и пашалука херцеговачког“. Тиме је Али-паша
У тачки 2. уговора се констатује да питање Грахова и Ускока остаје нерешено, јер је Али-паша изјавио како није овлашћен да
Даље је решено да за то време нико не може да се сели са једне на другу страну, а све спорове би решавали владичини и Али-пашини представници (тачка 3.) Тада су се Његош и Али-паша чак побратимили.<ref>Текст др. Жарка Шћепановића, унив. проф Наставничког факултта у Никшићу у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1985. стр. 652.</ref>
| |||