Опсада Солуна (611) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 25:
 
==Увод==
Словени су били врло експанзивни. Њихова насеља хватају у VII веку од [[Црно море|Црног мора]] па све до баварске границе, а судећи по јачини њихових чета не изгледа да су била много ретка. Године 611. Словени већ проваљују и у [[Истра|Истру]] и силно је пљачкају, а у исто време туку се и по [[Баварска|Баварској]]. Друге словенске чете харају далеко и дубоко по Византији. Управо звог ове агресивне експанзије Словена, мноштво породица из дунавских, панонских и дачких области, а поименице се спомиње становништво из [[Ниш|Ниша]] и [[Софија|Софије]], се одлучило да побегне од ове најезде Словена, и избегне у [[Солун]].<ref>Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Нови Сад: Артпринт, 2005. 35. Print.</ref>
 
==Опсада Солуна==
===Увертира===
Солунска легенда о [[Свети_Димитрије|св. Димитрију]] казује како се дигао огромни словенски народ разних племена, Друговића, Сагудата, Велегезита, Вајунита, Верзита и других (од којих нека, судећи по називу, нису била словенска), и како је опљачкао не само унутрашњост већ је, на чуновима, стигао и опленио и сву [[Тесалија (област)|Тесалију]], околна острва, заједно са [[Киклади|Кикладима]], сву [[Ахију (611)|Ахију]], [[Епир]], велик део [[Илирик|Илирика]] и чак један део [[Азија|Азије]], опустошио многе градове и покрајине и напао, најзад, и сам Солун.<ref>Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Нови Сад: Артпринт, 2005. 36. Print.</ref>
===Опсада===
Напад је ивршен и са мора и са сува. Да то није имао бити прост пљачкашки напад закључивало се у Солуну по томе што су са нападачима биле и њихове жене са пртљагом, спремне да се настане ту одмах после пада града. Као и у претходим покушајима додуше, ни овај напад није успео. Словенски бродари, сувише збијени са чуновима, тако су лоше маневрисали приликом општег јуриша на град, да су се многобројни чамци сопственом кривицом изврнули и изазвали општу забуну флоте. Сам словенски вођа, [[Хацон]], био је заробљен и после каменован.<ref>Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Нови Сад: Артпринт, 2005. 36. Print.</ref>
 
==Последице==
Иако по други пут поражени при опсади Солуна, Словени ипак не напуштају план да се некако дочепају Солуна, те позивају [[Кан|кагана]] у помоћ. Каган се одазвао позиву тек након две године, али и поред бројних армија које је сакупио, укључујући и "сва племена [[Варвари|варварска]]" заједно са Словенима и [[Бугари|Бугарима]], Солун је опет одолео нападима.<ref>Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Нови Сад: Артпринт, 2005. 36. Print.</ref>
 
==Види још==
* [[Словенска опсада Солуна]]
 
==Референце==
{{извори|4}}
 
[[Категорија:Историја Грчке у средњем веку]]