Церовац (Смедеревска Паланка) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + portal Srbija i/ili prosirenje sablona naseljeno mesto u Srbiji |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Церовац}}
'''Церовац''' је насеље у [[општина Смедеревска Паланка|општини Смедеревска Паланка]] у [[Подунавски округ|Подунавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1177 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1418 становника).▼
{{Насељено место у Србији
|место=Церовац
Линија 16 ⟶ 14:
|гдуж=20.866833
}}
▲'''Церовац''' је насеље у [[општина Смедеревска Паланка|општини Смедеревска Паланка]] у [[Подунавски округ|Подунавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1177 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1418 становника).
==Историја==
Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара [[црква]], а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.
За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године [[1818]]. Церовац је, по [[Харачки тефтер |арачки списковима]], имао 27, а [[1822]].г. 32 куће. Године [[1846]9. [[село]] је имало 62 куће, а по попису из [[1922]].г. у селу је било 262 куће са 1430 [[становник]]а.<br>
Старе су породице: Ђиласовићи (данас разним презименима) чији је [[чукундеда]] дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице </ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
== Демографија ==
Линија 141 ⟶ 140:
== Референце ==
{{извори}}
==Коришћена
*Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
*„Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани<br>
*''Напомена''<br>
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.<br>
== Спољашње везе ==
| |||