Исхемија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 20:
 
== Акутна исхемија ==
Акутна исхемија је нагли прекид артеријског [[крвоток]]а, узрокован прскањем (цепањем), компресијом, [[тромбоза|тромбозом]], [[емболија|емболијом]] или спазмом (грчењем) [[крвни суда|крвног суда]]. У органима са терминалном артеријском васкуларизацијом свака област ткива добија крв од само једне артерије која се грана у виду дрвета. Између појединих огранака нема значајне анастомозе. Сваки прекид циркулације у оштећеном терминалном (завршном) крвном суду проузрокује потпуну блокаду прилива крви у област коју тај крвни суд снабдева, што има за последицу недостатак кисеоника и других храњљивих материја у ћелијама напднутог ткива. Зато слабија или отсутна васкуларизација у нападнутом ткиву, у акутној исхемији, може бити толико изражена да доведе до његовог изумирања <ref name="Siegel"/>. У терминалне артерије спадају артерије бубрега, мозга, слезине као и срчане артерије у односу на њихову функцију.
 
Степен тежине поремећаја у акутној исхемији после запушења артерије зависи од брзине настанка опструкције (запушења). Нагли прекид циркулације доводи до тешких оштећења. Ако се дејство препреке одвија полагано могућа је компензација, коришћењем споредних и заобилазних путева, али само под претпоставком да постоје [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Компензација није могућа код завршних или терминалних артерија ''(наведених у тексту горе)'' јер оне не поседују [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Додуше у организму постоје и функционално-терминалне анртерије, које имају анастомозе, али је њихова величина и густина недовољна да надокнади недостајући прилив [[крв|крви]]. Ако се бочне гране користе за заобилажење препреке и ако се прошире у одговарајућој мери настаје [[Колатерална циркулација|колатерални крвоток]]. За овај крвоток је карактеристрично да се постојеће анастомозе проширују, али се никада не стварају нови крвни судови.
Ред 38:
Иако нису у потпуности проучени сви процеси у хроничној исхемији, сматра се да је главна покретачка снага за некротички процес, ћелијску смрт, а врло вероватно и друге процесе, појава [[слободни радикали|слободних радикала]] и пероксинитрита у раним или касним фазама исхемије <ref>ROBERTSON G. S., XU D. G., NICHOLSON D. W. (1998) ''Identification of neurons undergoing apoptosis following transient global and focal ischemia by immunohistochemical detection of conformationally active caspase-3.'' Soc. Neurosci. Abstr. 24:1225.</ref><ref> POHORECKI R., BECKER G. L., REILLY P. J., LANDERS D. J. (1990) ''Ischemic brain injury in vitro: protective effects of NMDA receptor antagonists and calmidazolium.'' Brain Res. 528:133–137.</ref>.
===Хронична исхемија мозга===
У [[мозak|мозгу]] хронични недовољни прилив [[крв]]и доводи селективног ишчезавања [[ганглијe|ганглијских ћелија]] у кори, док [[глија]] и [[везивно ткиво]] остају очувани. Због тога се дефекти [[паренхим]]а замењују пролиферисаном глијом. Тако настају ситни глиозни ожиљци, са сликом кортикалне гранулаrne атрофије мозга, која представља морфолошки еквивалент артериосклеротичној сенилној деменцији ({{јез-лат|dementio senilis}}).
 
===Хронична исхемија у бубрезима и панкреасу===
Ред 56:
Она је једна од три најчешћих исхемија, поред срчане и мождане, која настаје као последице сужења, крвних судова у наведеним деловима тела.
 
Као последица хроничне исхемије може се прво у удовима јавити повремено храмање (интермитентна клаудикација), нпр због хроничног артеритиса. У каснијој фази болести болесницима са овом врстом исхемије прети и опасност од спазма (грчења) крвних судова или тромбозе (зачепљења), јер хронична исхемија може превећи у акутну са консеквентном [[Некроза|некрозом]] (гангреном у појединим деловима уда). 
[[Слика:Patofiziološki mehanizami Rejnoove bolesti.JPG|мини|центар|450п|<center>Патофизиолошки механизми у хроничној исхемији ([[Рејноов феномен]])<center>]]
 
Ред 63:
Лечење зависи од узрока који је изазвао исхемију и њених последица <ref name="Siegel"/>:
 
'''Код акутне исхемије'''; примарно лечење захтева ургентну примену инвазивни метода у циљу уклањања узрок (емболектомија, балон катетаризација, уградња стента, скидање гипса ако је исхемија узрокована компресијом итд.) или побољшањем циркулације применом [[Вазодилататор|вазодилататорних]] [[лек]]ова. 
 
'''Код хроничне исхемије''' у лечењу се препоручује:
*примена [[вазодилататор|вазодилататорне]] и [[антикоагулантна терапија|антикоагулантне терапије]] [[леко]]вима,
*избегавање употребе токсичних материја које изазивају спазам (грч) [[крвни суд |крвних судова]] ([[дуван]], боравак у загушљивим просторијама)
*дијетална исхрана која треба да спречи даљи развој и настанак [[тромбоза|тромбозе]], [[атеросклероза|атеросклерозе]] [[гојазност]]и итд.
*хируршке интервенције (уградња [[стент]]а, премошћавање графтом, периартеријална лумбална, дорзална, [[симпатектомија]] <ref>Mashour, G.A.; Walker, E.E.; Martuza, R.L. (2005). ''"Psychosurgery: past, present and future"''. Brain Research Review 48: 409–18. doi:10.1016/j.brainresrev.2004.09.002</ref>).