Dream Theater — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
још сређивања
дискографија
Ред 35:
 
===1992-1998===
Након потраге за новим вокалом, бенд се одлучио за канадског певача [[Џејмс Лабри|Џејмса Лабрија]], изузетно талентованог [[тенор]]а, који је до тада наступао са бендом ''-{Winter Rose}-''. Са Лабријем [[1992]]. године објављују култни албум ''-{Images and Words}-'', са којим бенд постаје познат широм света. На поменутом албуму, по први пут у музичкој историји, стил свирања се разликовао од било чега другог до тада. Са примесама [[џез]]а, класике, [[хеви метал|метал]]а, [[хард рок]]а и симфонијског рока, Дрим Тијатер почиње да важи за својеврсну музичку атракцију. Са албума се издвајају песме: „-{Pull Me Under}-“, „-{Take The Time}-“ и „-{Another Day}-“, за које су снимљени запажени видео-спотови. Године [[1993]]. објављују концертни албум ''-{Live at Marquee}-'', сниман у [[Лондон]]у, и ВХС ''-{Live In Tokio}-''.
 
Албум ''-{Awake}-'' објављују [[1994]]. године, са хитовима попут: „-{Erotomania}-“, „-{Voices}-“, „-{Lie}-“, „-{The Silent Man}-“. По завршетку снимања албума бенд напушта клавијатуриста [[Кевин Мур]], један од најзаслужнијих за звук бенда до тада. Као његову замену, остали чланови су прво позвали изузетно виртуозног пијанисту [[Џордан Рудес|Џордана Рудеса]], али је он то одбио, тако да је нови клавијатуриста постао [[Дерек Шеринијан]]. У тој постави [[1995]]. године објављују мини албум ''-{A Change Of Seasons}-'' са насловном нумером од 23 минута и обрадама неких од њихових омиљених бендова, као што су [[Дип Парпл]], [[Лед Цепелин]], [[Пинк Флојд]], Џенезис и других.
Ред 42:
 
===1999-2010===
Мајк Портној није одустајао од тога да наговори Рудеса да се придружи бенду, и [[1999]]. године овај је коначно пристао. Исте године издају албум ''-{Metropolis, Pt. 2: Scenes From a Memory}-'', сеса Рудесом, који је заменио Дерека Шеринијана на месту клавијатуристе. Концептуално замишљен као представа у два чина подељена у сцене, албум прати главног јунака Николаса, који се путем хипнозе враћа у прошли живот, у [[1928]]. годину, када је био жена (Викторија), да би открио да је брутално убијен. Године [[2000]]. објављују видео албум ''-{Scenes From A New York}-'' на коме свирају цео претходни албум од прве до последње песме, са много продужених деоница и театралних елемената, који се могу видети на истоименом видео издању.
 
Године [[2002]]. објављују дупли албум ''-{Six Degrees of Inner Turbulence}-'', који се у неким деловима критички осврће на [[Џорџ В. Буш|Бушову]] политику, али и уводи много више утицаја класичне музике нео претходни албуми. Већ следеће године обављују албум ''-{Train of Thought}-'', најмрачнији до тада, чију турнеју тријумфално завршавају у престижној хали Будокан у [[Токио|Токију]], концертом који је остао забележен на коцертном албуму и ДВД-у. Године [[2005]]. излази осми званични албум, симболично назван ''-{Octavarium}-'', са насловном нумером дугом 24 минута.
 
У августу [[2006]], поводом двадесетогодишњице рада бенда, објављују званични дупли концертни албум са Њујоршком филхармонијом под називом ''-{Score}-'', на коме су свирали песме из свих периода каријере, чак и неке које нису успеле да се нађу на албумима.
 
Године [[2007]]. издају девети албум ''-{Systematic Chaos}-''. Такође снимају и спот за песму „-{Constant Motion}-“, после дуге паузе од средине деведесетих. Године [[2009]]. објављују албум ''-{Black Clouds & Silver Linings}-'', за који ће се испоставити да је последњи албум са једним од оснивача бенда, бубњарем Мајком Портнојем. Након турнеје која је пратила овај албум, Портној је предложио осталим члановима бенда да направе паузу у раду, наводећи као разлоге кризу креативности, али су они одбили овај предлог, што је резултирало Портнојевим напуштањем бенда, у септембру [[2010]]. године.
Ред 58:
Џон Петручи је издао неколико соло албума, а наступао је и као члан гитарске супрегрупе ''-{G3}-'', са [[Џо Сатријани|Џоом Сатријанијем]] и [[Стив Вај|Стивом Вајом]], на турнеји која је забележена на издању ''-{G3 Live in Tokio}-''.
 
Џордан Рудес је познат као класични пијаниста, а објављивао је албуме и са бендом -{Dixie Dregs}- и као члан дуета -{Rudess & MorgensternMorgenstein}-. Џон Мајанг је такође члан и џез-рок састава -{Platypus}-, док је Џејмс Лабри издао неколико албума као члан бенда -{MullMuzzller}- и као соло музичар.
 
Мајк Портној је као студијски музичар свирао са много познатих музичара, а издавао је албуме и са бендовима -{Transatlantic}- и -{Avenged Sevenfold}-.
Ред 65:
 
Певач Чарли Доминичи дуго је био музички неактиван, да би у периоду [[2005]]-[[2008]]. године објавио трилогију соло албума, док је клавијатуриста Дерек Шеринијан након напуштања бенда објавио чак седам соло албума (углавном у џез-рок маниру), али и наставио да наступа као пратећи музичар са познатим именима, као што су [[Алис Купер]], група [[Кис]], [[Ингве Малмстен]] и [[Били Ајдол]]. Од свих чланова Дрим Тијатера, једино је Шеринијан наступао у Србији, и то два пута: [[1990]]. године са Алисом Купером у [[Београд]]у и [[2006]]. године са Билијем Ајдолом на фестивалу ''[[Егзит]]''.
 
==Дискографија==
1989 - ''-{When Dream And Day Unite}-''
1992 - ''-{Images and Words}-''
1993 - ''-{Live at Marquee}-'' - концертни албум
1994 - ''-{Awake}-''
1995 - ''-{A Change Of Seasons}-'' - мини албум
1997 - ''-{Falling Into Infinnity}-''
1998 - ''-{Once in a LiveTime}-'' - дупли концертни албум
1999 - ''-{Metropolis, Pt. 2: Scenes From a Memory}-''
2000 - ''-{Live Scenes from New York}-'' - троструки концертни албум
2002 - ''-{Six Degrees of Inner Turbulence}-'' - дупли албум
2003 - ''-{Train of Thought}-''
2004 - ''-{Live at Budokan}-'' - троструки концертни албум
2005 - ''-{Octavarium}-''
2006 - ''-{Score}-'' - троструки концертни албум
2007 - ''-{Systematic Chaos}-''
2008 - ''-{Greatest Hit (...and 21 Other Pretty Cool Songs)}-'' - дупли компилацијски албум
2009 - ''-{Black Clouds & Silver Linings}-''
2011 - ''-{A Dramatic Turn Of Events}-''
 
== Састав ==