Народна игра у народним орским песмама — разлика између измена

У нашим народним песмама налази се расуто мноштво појединости о игри, игрању и играчима. Народ, дотичући се у орским песмама играња, игара и играча, не пренебрегава ништа што је, по његовом схватању, и у животу од важности кад је у питању игра. Било да су те песме озбиљне или шаљиве, било да опевају какав догађај или обичај при игри, оне су увек огледало народног односа према томе предмету, па следствено, и огледалач народног односа према игри.<br>

:Ој, и незнанци.<br>

Питање о томе кад се игра, у народним орским песмама посматра се на два начина: прво, са временског гледишта, и друго, са гледишта доба живота и животних околности.<br>

:Сваког добра пожелио...<br>

:Сваког добра пожелила.<br>

:А на нашим белим врату.<br>

:За навеке пропаднуће.<br>

:Ни погледат" куда волиш ...<br>

:К'о за сл'јепог јарко сунце.<br>

За жаљење је што [[Милош Милојевић]], из чије су збирке узета последња два примера, није означио из кога су краја те орске песме. Судећи по језику, оне би могле припадати коме [[икавица|икавском]] подручју, мада икавско наречје није доследно спроведено. Карактеристично је ограничење права играња на време пре женидбе, односно пре удаје; удата жена то право може да користи само у строгој изолованости, потпуно приватно, готово скривено, под домаћим окриљем, искључиво у друштву удатих жена. Подела на „дивојачко" и „невестичко" коло друга је упадљива карактеристика изражена у овим орским песмама.<br>

:У село оро големо. ([[Горње Неродимље]]).<br>