Николај Римски-Корсаков — разлика између измена

м
Током деценија проведених на Конзерваторијуму у [[Санкт Петербург]]у, Римски-Корсаков је одшколовао многе композиторе који су касније стекли славу, међу којима [[Александар Глазунов|Александра Глазунова]], [[Сергеј Прокофјев|Сергеја Прокофјева]], [[Игор Стравински|Игора Стравинског]] и [[Артур Кап|Артура Капа]].
 
Заоставштина Римског-КорсаковеКорсакова превазилази његове композиције и његову професорску делатност. Његови неуморни напори у коректури дела других чланова "Велике петорке" су значајни, иако контроверзни. Они укључују довршетак опере [[Александар Бородин|Александра Бородина]] ''[[Кнез Игор]]'' (заједно са Глазуновим), оркестрација пасажа из композиције [[Сезар Кјуј|Сезара Кјуја]] ''Вилијем Ретклиф'' и потпуна оркестрација последњег дела [[Александар Драгомижски|Александра Драгомижског]], ''Камени посетилац''. Овај напор је био наставак чињенице да су рана дела Римског-Корсакова били под строгим надзором Балакирјева и да су чланови "Велике петорке" у периоду између шездесетих и седемдесетих година 19. века међусобно сарађивали и учили једни од других.
 
Док је његово залагање за колеге за сваку похвалу, оно није прошло без проблема код музичке критике. Након смрти [[Модест Мусоргски|Модеста Мусоргског]] [[1881.]] године, Римски-Корсаков је преузео на себе задатак да ревидира и употпуни неколико његових музичких комада. У неким случајевима те верзије су помогле у ширењу дела Мусоргског на Запад, али је Римски-Корсаков био оптуживан за педантерију у "коректури" хармоније, итд. Његов аранжман дела Мусоргског ''Ноћ на голом брду'' је верзија која се данас изводи. Међутим, критички став према Мусоргском се временом мењао тако да се његов стил, који се сматра неуглачаним, данас цени због своје оригиналности. То је довело до тога да су друге ревизије Римског-Корсакова, као што је она опере ''Бориса Годунова'', пале у немилост и замењене обрадама које су приближније оригиналним рукописима Мусоргског.