Петријево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + portal Srbija i/ili prosirenje sablona naseljeno mesto u Srbiji |
м Разне исправке |
||
Ред 16:
}}
==Историја==
Петријево се налази југозападно од [[Смедерево|Смедерева]]. Село није одувек било на данашњем месту. Раније је било северније, ближе Смедереву, и то се место зове ''Старо Петријево''. У Старом Петријево се и данас наилазина трагове од старина, а у близини места где је била стара [[црква]] има трагова од калдрме, затим плоча и др. Предање на каже да је са те старе цркве преношен камен за цркву у [[Колари|Коларима]]. [[Село]] је на данашње место премештено по наређењу [[књаз Милош|књаза Милша]]. Веле да да је [[књаз Милош]] наредио да се село премести на данашње место због тога, што је било близу Смедерева и што су његови становници имали мали потес.
Петријево се помиње у арачким списковима из првих десетина 19 века и имало је [[1818]]. године 17 а [[1822]]. 13 кућа<br>
Линија 22 ⟶ 23:
'''Најстарије породице'''<br>
Најстерије породице: Недељковићи (данас имају разна презимена) чији предак
<ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
Линија 147 ⟶ 148:
===Коришћена Литература===
*Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
*„Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999).
*Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у
*''Напомена''<br>
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. <br>
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
| |||