Свођење на контрадикцију — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
није математика, него логика |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Свођење на контрадикцију''' или '''свођење на противречност''' ({{јез-лат|Reductio ad absurdum}}) је један од најчешћих, а истовремено и најпопуларнијих доказа у [[логика|логици]]. Овим поступком се на почетку доказа претпоставља супротно од онога што се жели доказати. Ако се на крају доказа дође до [[контрадикција|контрадикције]], значи да је почетна претпоставка неодржива и тиме је доказ готов.
==Историја==
Ова логичка метода је поникла код хеленских филозофа. Претпоставља се да први пут није употребљена у филозофском или математичком случају већ код филозофа софиста који су ову методу користили као адвокати у судовима. Тада су доказивали невиност својих штићеника започињући "претпоставимо да је мој штићеник крив..." и на крају показивали како то доводи до противречности са постојећим доказима. Тако су они ефектно и елегантно доказивали невиност, а ова метода је убрзо постала прихваћена од свих филозофа као логички непобитна.
Следећа карика је Сократ, велики филозоф мада не и математичар, који је увео хипотезу у математичко мишљење. Он тврди да поред истине постоји и хипотеза, претпоставка, тврдња, па онда изводи логичке последице. Ако се том приликом наиђе на противречност тада је једини узрок била лоша претпоставка те се она има одбацити. Због овога се Сократ сматра утемељивачем логике.
{{клица-наука}}
| |||