Прогресивна парализа — разлика између измена

м
Разне исправке
м (r2.7.1) (Робот додаје: uk:Прогресивний параліч)
м (Разне исправке)
MeshID = D009494 |
}}
'''Прогресивна парализа, сушење мозга, прогресивно лудило, неуросифилис''' <ref>[http://www.vokabular.org/?search=progresivna%20paraliza&lang=sr-lat Progresivna paraliza - Vokabular - Srpski rečnik]</ref> ({{јез-лат|Paralisis progresiva}}) je прогресивно обољење нервног система које се јавља у терцијарном стадијум [[сифилис]]а, након 5 до 20 или више година од примарне заразе узрочником сифилиса, бактеријом [[сифилис|трепонемом палидум]].<ref>{{ен}}Richard P Knudsen, ''Neurosyphilis'', Aug 7, 2009 [eMedicine] </ref> Болест се карактерише постепеним уништавањем или дегенерацијом [[неурон]]а и других структура [[нервни систем|нервног систем]] пре свега кичмене мождине и њених структура које преносе сензорне [[Информација|информације]]. Дегенеративне промене нерава су присутне у централном нервном систему и леђним кореновима (задњим коренима) [[кичмена мождина|кичмене мождине]] одговорним за пренос информација о положају тела, осећају додира (пропроцептори), [[Вибрације|вибрацијама]], процени додира. Болест карактеришу жаришна (фокална) неуролошка оштећења нервног система (кранијалних нерава са парезом или парализом мишића ипоремећајем вида) удружена се цереброваскуларним променама (и могућим можданим ударам). У крајњој фази њеног развоја болест карактерише појава генерализоване парализе, психички поремећаји (психозе, делиријум, деменција) и мождани удар који најчешће претходи [[смрт]]и болесника.<ref>Mitsonis CH, Kararizou E, Dimopoulos N, Triantafyllou N, Kapaki E, Mitropoulos P, et al. ''Incidence and clinical presentation of neurosyphilis: a retrospective study of 81 cases''. Int J Neurosci. Sep 2008;118(9):1251-7.</ref>
 
== Етиологија ==
Увођење [[пеницилин]]а смањило је [[Инциденца|инциденцију]] терцијарног [[сифилис]]а на мање од четири болесника на 100.000 становника, <ref>Kilmarx PH, St Louis ME. ''The evolving epidemiology of syphilis.'' Am J Public Health 1995; 85(8 Pt 1): 1053−4.</ref> међутим, са појавом [[Синдром стечене имунодефицијенције|синдрома стечене имунодефицијенције]] ([[АИДС]]) број оболелих се поново повећава. <ref>Centers for Disease Control and Prevention (CDC). ''Summary of notifiable diseases, United States, 1997.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1998; 46(54): ii−vii, 3−87.</ref>, <ref>''Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Summary of notifiable diseases, United States, 1996.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997; 45(53): 1−87.</ref> <ref>Podwinska J. ''Syphilis and AIDS''. Arch Immunol Ther Exp (Warsz) 1996; 44(5−6): 329−33 9-11</ref> <br />
 
Према проценама из [[1999]] [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] проценила је је у свету било око 12 милиона нових случајева [[сифилис]]а у одраслих особа. У [[САД]], број случајева годишње, порастао је са мање од 10.000 у [[1956]]. на више од 50.000 у [[1990]]. Пораст [[Инциденца|инциденце]] у [[САД]] је највећи међу сиромашним становништвом, [[Хетеросексуалност|хетеросексуалцима]], [[црнци|црнцима]], и становницима у градовима [[Њујорк]]а, [[Калифорнија|Калифорније]], и на југозападу [[САД]]. <ref>''Symptomatic early neurosyphilis among HIV-positive men who have sex with men--four cities, United States, January 2002-June 2004.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jun 29 2007;56(25):625-8.</ref> Данас, у групи болесника са неуросифилисом већину чине они са [[АИДС]]-ом јер је код њих ток болести фулминантнији, а [[симптом]]и резистентнији на [[Терапија|терапију]]. <ref>Berry CD, Hooton TM, Collier AC, Lukehart SA. ''Neurologic relapse after benzathine penicillin therapy for secondary syphilis in a patient with HIV infection.'' N Engl J Med 1987; 316(25): 1587−9.</ref>
 
У последњој декади регистровано је педесетоструко увећање броја оболелих у [[Европа|источној Европи]] <ref>Tichonova L, Borisenko K, Ward H, Meheus A, Gromyko A, Renton A. Epidemics of syphilis in the Russian Federation: trends, origins, and priorities for control. Lancet 1997; 350(9072): 210−3</ref>, док се у [[САД|Сједињеним Америчким Државама]] сифилис појављује епидемично, у циклусима сваких 7 до 10 година.<ref name="Mirković">Mirković M, Jovičić V, Basta I, Marjanović I, Lavrnić D. ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis''. Vojnosanitetski pregled. 2007; 64(4):271-274. [http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf scindeks-clanc]</ref>
== Патофизиологија ==
У основи патофизиолошких поремећаја у прогресивној парализи су органски поремећаји, који почињу субакутном [[Некроза|некротизирајућом]] [[атрофија|атрофијом]] [[мозак|мождане коре]] - ({{јез-лат| atrophia corticis rubra}}).<br /> Сматра се да до разарања нервног ткива долази реактивацијом болести у подручјима где су заостале трепонеме које није уништио [[Имунски систем|имунски систем организма]].
Кора [[Мозак|мозга]] се сужава а вијуге мозга шире, највише у фронтотемпоралном региону. Менинге ([[можданице]]) су задебљане, а менингеални и кортикалних [[крвни судови]] су периваскуларно инфилтрирани [[лимфоцити]]ма и [[плазма]] [[ћелија]]ма.<br />
У мијелинским омотачима [[нерв|нервних ћелија]] настаје [[демијелинизација]]и изражена глиоза. Дегенерације [[неурон]]а су дисперговане и неправилне. [[Мозак|Мождана кора]] и њен омотач су пребојене жуто-браонкастим наслагама [[хемосидерин]]ског [[пигмент]]а, који често окружује мала мождана [[Крварење|крварења]].<ref name="Mirković"/>
 
*''Историја болести;'' у [[Историја болести|историји болести]] постоје подаци о прележаном сифилису пре више година. У [[Анамнеза (медицина)|личној анамнеза]] често је присутан и податак о [[промискуитет|промискуитетном сексуалном понашању]] и раније леченој коронарнеок болести.
 
*''Клиничка слика и физикални преглед'': неуролошким прегледом констатују се поремећаји у раду сензорних нераваТ, уске зенице без реакције на светлост, сливен, изразито дизартричан говор и позитивни дезинхибициони феномени. На горњим и доњим екстремитетима може се констатовати повишен мишићни тонус и хиперрефлексија, угашен пателарни рефлекс, брадикинезија уз постурални тремор шака. Ход је копд таквих болесника често успорен, атаксичан, могућ само уз придржавање. Постоји и инконтиненција мокрења и дефекације.
 
*''Лабораторијска дијагностика;'' узорци за дијагностику трепонема могу бити: брис површинских лезија, ликвор, ретко делови ткива, амнионска течност, и крв за серолошке претраге. Треба имати на уму да је трепонема јако осетљива бактерија на спољне утицаје, и зато се материјал узет из узорка треба претражити одмах. У крвној слици присутна је најчешће; леукоцитоза (>10,0 × 10<sup>9</sup>/л), повишена вредност фибриногена и феритина уз снижену вредност гвожђа. Ц реактивни протеин (ЦРП) такође је повишен.<br />У серуму се испитује присуство антитела на Борелију бургдорфери ({{јез-лат| Borrelia burgdorfer}} и [[Хив|вирус хумане имунодефицијенције]] ''(ХИВ)'', који могу али и не морају бити позитивни.
 
*''Компјутеризоване томографије ендокранијума;'' најчешће потрђује дијагнозу јер говорио у прилог изражених кортексних церебралних и церебеларних редуктивних промена, уз присутне секвеле старих исхемијских лезија.
1.572.075

измена