Логор Јиндриховице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
непостоји разлог за преправљање чалнанка, уопштено је "српско војничко гробље", бњез Јиндриховице, пр." Зејтинлик" исл.! |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Логор смрти Јиндриховице''' (Хајнрихсгрин на немачком) је био [[Аустроугарска|аустроугарски]] [[Концентрациони логор|концентрацио]] логор за Србе, Русе и Италијане.<ref name="Тамо далеко: Логор Јиндриховице">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=17783&x=1 |title=Тамо далеко: Логор Јиндриховице |author= |authorlink= |coauthors= |date=1. 4. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 4. 2012. }}</ref>
== Историја ==
Налази у данашњој [[Чешка република|Чешкој Републици]], у близини границе са [[Немачка|Немачком]], у малом месту [[Јиндриховице]] (Соколов) удаљеном око 25 километара од чувене бање [[Карлове Вари]].<ref name="Тамо далеко: Логор Јиндриховице"></ref> У Јиндриховицама се, за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], од [[1914]]. до [[1918]]. године, налазио највећи [[Концентрациони логор|концентрациони логор]] на територији [[Аустроугарска|Аустроугарске]] кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су [[Италијани]], [[Руси]], [[Литванци]], [[Румуни]], а највише је било заробљених [[Срби|Срба]], како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по [[Србија|Србији]] и железницом доводила у логор. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја.
Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у [[Соколовац|Соколовцу]], граду удаљеном око 30 км у који су одлазили и враћали се пешице сваког дана.
Линија 7 ⟶ 8:
Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.
Најстарија жртва логора је био српски православни свештеник од 92. године, а најмлађа његов унук од 8 година.<ref name="Тамо далеко: Логор Јиндриховице"></ref>
По завршетку рата, [[Томаш Масарик|Томаш Герик Масарик]], тадашњи председник [[Чехословачка|Чехословачке]], који је био велики пријатељ краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]], поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили [[Српско војничко гробље у Јиндриховицама|српско војничко гробље у Јиндриховицама]] (спомен костурницу) за преко 7100 настрадалих српских заробљеника и 180 руских војника.▼
▲По завршетку рата, [[Томаш Масарик|Томаш Герик Масарик]], тадашњи председник [[Чехословачка|Чехословачке]], који је био велики пријатељ краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]], поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили [[Српско војничко гробље у Јиндриховицама|српско војничко гробље у Јиндриховицама]] (спомен костурницу) за преко
== Спољашње везе ==▼
== Извори ==
{{извори}}
▲== Спољашње везе ==
* [http://pravoslavlje.spc.rs/broj/971/tekst/ocuvanje-srpske-istorije-u-jindrihovicama/print/lat Православље- Јиндриховице]
* [http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Tamo-pociva-Glisovic-iz-Cacka.sr.html Политика- Јиндриховице, српско војничко гробље]
| |||