Крас (геоморфологија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
[[дренажа|Дренажна мрежа]] на мерокрасу је знатно гушћа него на холокрашким теренима<ref name="gmfandj">Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт</ref>. Појаве дезинтеграције [[дренажа|дренаже]] и понирања токова су ретке<ref name="gmf"/>. Реке су углавном своја корита усекле у водонепропусну и нерастворљиву подлогу. [[кречњак|Кречњачка]] маса је на тај начин издељена на јасно издвојене и неповезане блокове.
 
Мерокрас у [[Србија|Србији]] је развијен у непосредној околини [[Београд]]а, на подручју [[Жарково|Жаркова]], [[Кнежевац|Кнежевца]], [[Сремчица|Сремчице]], [[Барајево|Барајева]], [[Лисовић]]а и [[Манић (Барајево)|Манића]]а<ref name="opglg"/>. [[геологија|Геолошку]] средину чине млади [[миоцен]]ски кречњаци декаметарске дебљине. Веће површине под мерокрасом у свету јављају се у писаћој креди [[Енглеска|Енглеске]], у Моравској области око Брна у [[Чешка|Чешкој]], у северној [[Француска|Француској]], у [[Белгија|Белгији]]<ref name="gmf"/>.
 
===Тип Kосова===