Википедија

Енигма — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ијекавски --> екавски
м Враћене измене Pdarko (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 1:
{{Друго значење 2}}
[[Слика:Enigma Verkehrshaus Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
'''Енигма''' је била машина за [[шифра|шифровање]] радио-телеграфских порука, употребљавана за времевријеме [[Други светски рат|Другог светскогсвјетског рата]] од стране [[Немачка|немачкогњемачког]] [[вермахт]]а.
РечРијеч ''Енигма'' долази из [[Грчка|грчког]] језика и значи 'загонетка'.
 
== Конструкција ==
 
Енигму је конструисао НемацНијемац Артур Шербиус 1923. године. Основао је фирму -{''Chiffriermaschinen AG Berlin''}- ('''Машине за шифровање АГ Берлин''') која је енигму производила, касније даље усавршавала и на тржишту продавала као комерцијални систем за шифровање, првенствено за цивилне намененамјене. Први примерципримјерци су се појавили 20-их година XX века као машина за шифровање телеграфски преношених пословних порука. Мало касније Енигма налази применупримјену у немачкојњемачкој војсци и дипломатији, а избијањем Другог светскогсвјетског рата Енигма је постала стандардна опрема свих војних јединица за везу.
 
Својим изгледом Енигмаенигма подсећаподсјећа на повећу писаћу машину. Са предње стране има тастатуру од 26 слова изнад које се налази 26 сијалица. Свака од тих сијалица представља једно од 26 излазних слова. Састојала се од тастатуре и више ваљака. Зато се сврстава у групу ''Ротор-Шифровних машина'', као и [[енглеска]] -{''Typex''}- (типекс) или [[УСА|америчка]] [[М-325]].
 
Ти ваљци су имали електричне контакте, тако да се при притиску на један тастер тастатуре активира струјно коло од тастера кроз ваљак до монитора, на коме засветлизасвијетли притиснуто слово. Приказана слова су формирала шифровани, односно дешифровани текст. Пошто су се при сваком притиску на тастер тастатуре ваљци даље окретали, иста слова су сваки пут другачије шифрована.
 
У неким савременим компјутерским системима ([[јуникс]]) још увекувијек се користи једна [[софтвер]]ска варијанта енигме (-{''crypt''}-).
 
Од стандардне верзије енигме са 3 ваљка и 4 замењеназамијењена пара слова добијају се сл. комбинације шифри:
 
;Положај ваљака
Ред 22:
 
Само три ваљка значи производе <math>3! \cdot 263 =
105456</math> комбинација шифре. Да би још више увећала сигурност, енигма је поседовалапосједовала и тзв. ''контактну таблу'', помоћу које су се струјна кола словних парова могла заменитизамијенити. Ако би нпр. укуцали слово А, онда би било активирано струјно коло слова Е, и обрнуто.
 
;Контактна табла
:При избору 4 пара замењенихзамијењених слова из 26 слова, добија се 164.038.875 могућности.
:На почетку се морају из 26 могућих издвојити два слова, затим из 24, па 22 - на крају 20. Пошто редоследредослијед избора не игра никакву улогу, треба се само још поделити бројем могућности та четири пара. Коришћењем биноминалног коефицијента произилази
:<math>\frac{{26 \choose 2} \cdot {24 \choose 2} \cdot {22 \choose 2}
\cdot {20 \choose 2}}{4!} = 164038875</math>
Ред 35:
Енигма је електромеханичка машина која је користила принципе спојених ротора и разводне плоче. Сврха енигме била је шифровање информација тј. њихово приказивање на начин неразумљив неовлашћеним особама.
 
Текст се уноси преко тастатуре, а излаз се добија преко сијалица. Између тастатуре и сијалица налази се главни механизам -, језгро машине. Језгро машине чине ротори. ОниРотори имају више функција:
 
* • морају осигурати пресликавање знакова; <br />
* • морају ротирати
 
Рад енигме заснива се на супституцији знакова. Два позната начина шифровања која користе супституцију, а чине основу за разумевање рада Енигме су: аритметичка супституција и мапирајућа супституција. Енигма у свом раду користи оба наведена алгоритма.
Ред 44:
===== Аритметичка супституција =====
 
За задату улазну абецеду -{A}-, зависно од неког броја <math>n</math>н, врши пресликавања такона начин штода помера улазну абецеду у десно за <math>n</math>н места, па на тај начин добијамо шифровану абецеду. Нпр. уколико имамо неку реч из абецеде -{A}- и желимо је шифровати "кључем" <math>n</math>н, онда ћемо шифровану реч абецеде -{B}- добити тако што свако слово те речи заменимо словом из абецеде -{B}-. Дешифровање се врши обрнутим редоследом.
 
Примјер:
Пример:
Улазна абецеда -{A={a, b, c, d, e}-}, број <math>n</math>н=3, па је према томе абецеда -{B={d, e, a, b, c}}-.
Ако је задат улазни текст "-{deda}-", онда је излазни текст "-{bcbd}-"
 
===== Мапирајућа супституција =====
 
Мапирајућа супституција не употребљава никакво померањепомјерање. Фиксно је одређено где се који знак пресликава, тј. сваком знаку -{X}- придружен је одговарајући знак -{Y}- на темељу таблице пресликавања.
 
{|border=1
Ред 80:
Следећу компоненту чини један посебан ротор, познат као рефлектор. Наиме, за разлику од претходна 3 ротора која врше асиметрична пресликавања, рефлектор је симетрични ротор што конкретно значи да за свако слово за које важи А -> Б, онда важи и Б -> А. То значи да је алгоритам за шифровање и дешифровање исти. Разлика између рефлектора и 3 пре споменута ротора је та да рефлектор не ротира.
 
-{''Plug board''}- представља још једну компоненту енигме. Она обавља симетрично пресликавање и то целогцијелог улазног алфабета или само једног деладијела који има излаз (слично рефлектору). Налази се преприје првог ротора, а ни он, као ни рефлектор не ротира.
 
Након што је улаз доживеодоживио 4 пресликавања сада поново пролази кроз прва три ротора почевши од трећег ка првом. Сијалица која светли представља шифровани улазни знак. Слово је шифровано и први ротор ротира. Ротирање представља промену таблице пресликавања:
 
{|border=1
Ред 90:
|Ц
|-
|ПРЕПРИЈЕ РОТ.
|Д
|Г
Ред 101:
|}
 
Из таблице произилази да је слово А преприје ротирања било представљено као Д, а након ротирања као Г. Нема више једнозначног пресликавања. Сада било које слово може бити записано као више различитих слова што представља знатан напредак.
 
Поступак шифровања се наставља даље тако да за првих 26 слова ротира само први ротор, а затим, зависно од редног броја слова које уносимо, ротирају:
 
*• први и други заједно (у случају када почетна таблица пресликавања првог ротора треба постати његова нова таблица пресликавања);
*• само други (редни број знака већи од 26, а мањи од 52); <br />
*• други и трећи (исто као први и други); <br />
*• само трећи (редни број знака већи од 52, а мањи од 76); <br />
*• трећи и први (када почетна таблица пресликавања трећег ротора треба постати његова нова таблица пресликавања).
 
За остале знакове поступак се рекурзивно наставља.
Ред 115:
== Дешифровање ==
[[Слика:MR 1932 small.jpg|мини|150п|Маријан Рејевски (1932)]]
Група [[Пољска|пољских]] [[математичар]]а око [[Маријан Рејевски|Маријана Рејевског]], је још преприје [[Други светски рат|Другог светског рата]] постизала велике успехеуспјехе при дешифровању, енигмом шифрованих текстова.
 
Искористивши чињеницу, да су [[Немачка|НемциНијемци]] због сигурности, на почетку поруке тзв. ''кључ поруке'' (групу од три слова) слали два пута, [[Маријан Рејевски|Рејевски]] је драстично смањио обим тражења шифре. Осим тога, развио је каталог са "отисцима прстију" одређених комбинација и позиција ваљака.
 
Уз помоћ електромеханичких рачунара, тзв. ''бомби'', било је могуће у року од пар сати дешифровати дневни кључ, који је служио за шифровање порука и који су НемциНијемци сваки дан у 0 сати мењалимијењали. НемциНијемци су [[1939]]. пооштрили параметре енигме. Уместо три почели су употребљавати пет ваљака (од њих су по три била употребљавана) и помоћу контактне табле су уместоумјесто досада 4 замењивализамјењивали 10 парова слова. Кроз те изменеизмјене је обим тражења шифре могао бити савладан само кроз употребу даљњих 60 бомби.
 
Знање тих криптографскикриптографских слабих страна енигме, планови бомби, као и дведвије копије енигме су успешноуспјешно пребачене у [[Француска|Француску]] и [[Енглеска|Енглеску]] само две недељенедјеље преприје немачкогњемачког [[Немачки напад на Пољску|напада]] на [[Пољска|Пољску]].
[[Слика:TuringBombeBletchleyPark.jpg|мини|Макета "Тјурингове бомбе" у Блечли парку у Енглеској]]
 
Та сазнања су од стране савезника, највише у [[Енглеска|Енглеској]] даље коришћена и проширивана.
Између осталог, то се може захвалити и једном НемцуНијемцу (Ханс Тило Шмит), који је радећи као везиста при вермахту, из финансијских разлога али и желећи освету због бесчасног отпуштања из војске након [[Први светски рат|Првог светског рата]], ступио у контакт са француском обавештајномобавјештајном службом.
Састајао се три пута са агентом "Рекс". Он сам је добио шифре "-{АХ}-", "-{Asché}-" и "-{Source D}-".
Предао је французима планове енигме<ref>-{OKW: ''Gebrauchsanleitung für die Chiffriermaschine Enigma''. H.Dv.g. 13, Reichsdruckerei, Berlin 1937. Abgerufen: 26. März 2008.}- [http://www.superborg.de/PDF/HDvg0013.pdf PDF; 2,0&nbsp;MB]</ref><ref name="Welchman">-{Gordon Welchman: ''The Hut Six Story&nbsp;– Breaking the Enigma Codes''. Allen Lane, London 1982; Cleobury Mortimer M&M, Baldwin Shropshire 2000, ISBN 0-947712-34-8}-</ref><ref name="OKW-Schluessel">Главна команда Вермахта -{(OKW): ''Schlüsselanleitung zur Schlüsselmaschine Enigma''. H.Dv.g. 14, Reichsdruckerei, Berlin 1940. Abgerufen: 26. März 2008. [http://www.superborg.de/PDF/HDvg0014.pdf PDF; 1,0&nbsp;MB]}-</ref>, али без плана електричних водова. Одан је НемцимаНијемцима од стране француске обавештајнеобавјештајне службе. Извршио је самоубиство тровањем 19. септембра [[1943]]. у затвору у Берлину.
 
Радови [[Енглеска|енглеских]] стручњака за дешифровање су се одвијали у Блечли парку (-{''Bletchley Park''}-) под шифром ''Ултра''. Они су наставили тамо гдје је Рејевски морао стати и постигли су успешноуспјешно дешифровање [[1939]]. побољшане енигме (типа Ц) и поред пооштрених параметара. Временом су искоришћавали и лежерност немачкихњемачких "шифрера" као и шематски грађене поруке као нпр. координате позиција или прогнозе времена. У Блечли парку на дешифровању порука је радило око 7000 људи.
 
Један од стручњака био је и енглески математичар [[Алан Тјуринг]] (-{''Alan Turing''}-), чији су радови и за данашњу [[Рачунарство|информатику]] од великог значаја.
Пред крај рата савезници су били у стању да дешифрују скоро сав немачкињемачки радио-телеграфски саобраћај.
 
Одређени историчари тврде, да је успех дешифровања енигме целицијели [[Други светски рат]] скратио, за пар месеци, можда чак и за једну годину.
 
После рата су од савезника заплењенизаплијењени енигма уређаји, продани на блиски Исток и у неке афричке земље. Самим тим су савезници ([[Енглеска]], [[Француска]] и [[САД]]) били у могућности да дешифрују радио-телеграфски саобраћај тих земаља.
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Енигма”