Манастир Јежевица — разлика између измена

м
м (Разне исправке)
===Олтар===
[[Датотека:Oltar jezevica.JPG|thumb|Фреске у олтару]]
Црква Светог оца Николаја у манастиру Јежевици живописана је у два периода 1609. и 1636. године. Олтарска [[апсида]] и цео олтар живописан је 1609. године. О томе је постојао запис на западном зиду, који је уништен у време изградње новог додатка припрате и новог звоника, односно [[Барок|барокног]] торња. На том порушеном, западном зиду изнад врата, налазио се следећи запис: „Описа се сије свето и божествено предверије храма светого чудотворца Христова Николаја, трудом и усердијем [[јеромонах|јеромонаха]] [[игуман|игумана]] Авакума, Јеротеја с братијами 7117 (1609)“. Овај запис дакле сведочи кад је црква живописана. Пошто се описивање фресака у цркви најпре увек почињало са олтаром као најсветијим делом храма, то ћемо тако и ми овде почети: „Служба Агнецу“ са светим архијерејима. Олтар представља (симболише) небо, у њему су најсветији предмети: [[Свети Престо]] (или [[часна трпеза]]), у [[Проскомидија|Проскомидији-жртвеник]], Горње место, или Горни престо, који се налази у апсиди испред часне трпезе. Он у храму за време свете литургије симболише Престо Христов, а седиште десно и лево од Горњег места назива се Сапрестоље, за 12 [[апостол|апостола]] Христових, по речи Спаситељевој, да ће апостоли са њим седети у храму и судити на 12 колена израиљевих, по речима [[свето писмо|Светога Писма]], „Свети ће судити свету“. Зато је на светој [[литургија|литургији]] то израз који обухвата сву службу Божју – сва богослужења и сав људски живот у заједници са Богом. Горње место или Престо јесте [[трон]] за [[епископ|епископа]], који је тада када је у њему слика Господа Исуса Христа, а свештеници око њега на сапрестољу, слика Христових апостола. На Горњем престолу нико не може седети сем надлежног епископа, чак и кад служи са старијим епископима. У Јежевици је то приказано у олтарској апсиди испод прозора у „Горњем престолу“, где се налази насликана на дискосу „Служба и Поклоњење Агнецу Христу“, који покривен св. покровом лежи на дискосу представљајући „јагње“ које узе на себе грехе света“. А око њега су свети литургичари архијереји „У Служби Агнецу“, с благим поклоном и литургијским свитком у руци. На десној, јужној страни од „Агнеца“ стоје: Св. Јован Златоуст, Св. Григорије Богослов, Св. Кирило Александријски, Св. Николај Мирликијски. На левој, северној страни стоје: Свети Василије Велики, Св. Атанасије Александријски, Св. Силвестар Папа римски, Св. Спиридон Чудотворац. Изнад ове композиције у средњој зони налази се композиција „[[Причешће]] апостола“. „Причешће апостола“ дели прозор, којим су апостоли подељени на два дела, по шест. Првих шест, окренути с наклоном Христу молитвено испружених руку, примају од њега причешће под видом хлеба, изнад којих пише: „Примите, једите, сије јест тјелотијело моје“! Других шест апостола с десне стране, такође су у молитвеном ставу с прекрштеним рукама, окренути Христу, од кога примају из светог путира свето причешће, а изнад њих су Христове речи: „Пијте от њеја вси, сија јест кров моја“! За време светог причешћа два анђела стоје код Христа са запаљеним буктињама. Горе изнад причешћа апостола, где се завршава у конхи олтарска апсида, осликан је изванредан уметнички велики лик Пресвете Богородице са раширеним рукама и својим сином Господом Христом као дететом на својим грудима. Окренута је присутнима у Св. Храму и налази се у молитвено благодатном ставу. Та јединствена [[икона]] у православној цркви назива се „Ширшаја небес“, или „Богородица прострањејшаја небес“, што значи богородица шира и пространија од небеса. О том њеном лику код Св. Отаца посебно је литургичко објашњење зашто носи такав назив. При уласку у олтар, на левој страни према жртвенику, на простору протесиса насликана је композиција у доњој зони „Визија Св. Петра Александријског“. У тој визији Свети Петар с подигнутом руком окренут према Христу пита га: „кто ти Спасе ризу раздра“? А Спаситељ у подераним хаљинама, према луку и жртвенику, где је изображен његов лик како [[васкрс|васкрсава]] из гроба, наслоњен на гроб одговара [[свети петар|Св. Петру]]: „Безумни Арије“, указујући на њега кажипрстом, који као безуман, ничице савијен, налази се на земљи. До Светог Петра Александријског је Св. Лаврентије, а изнад њих осликана су „Три јеврејска младића у зажареној пећи“, и Свети Арета. Више њих је „Васкрсење Христово из ада“, а мало више „[[Благовести]]“. Изнад ових композиција, све до свода, налазе се и многи други ликови фресака светих. Најважније смо овде у олтару поменули, па не би ишли у детаље. Још да у ђаконикону поменемо неке осликане ликове. На јужној, десној страни олтара у ђаконикону,49) на зидним површинама његовим живописани су у доњој зони: Св. Сава српски, Св. Арсеније српски, Св. Стефан, Св. Роман, Св. Прохор. Изнад доње зоне
насликани су: Св. Дионисије, Св. Вуколе, Св. Игњатије, Св. Ипатије, Св. архиђакон Стефан, Св. Поликарп, Св. Амвросије. На врху ове зидне површине је „[[Гостољубље Аврамово]]“ или „[[Света Тројица]]“. У тој композицији приказује се како је Аврам примио и угостио под Мавријским дубом „Три анђела“. Ова појава у Старом завету тројице анђела представља и до данас у Православној цркви најверодостојније и најправилније изображен лик Свете Тројице. С леве стране Свете Тројице, према своду налазе се два лика светих бесребреника Козме и Дамјана, композиција Св. Вазнесења је готово сасвим уништена. Ово фрескосликарство у олтару манастира Јежевице насликано је 1609. године, и оно је како се процењује квалитетније од фресака које су осликане у осталом делу Храма 1636. године.