Мигел Анхел Астуријас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 21:
Романописац и приповедач [[магични реализам|магичног реализма]], био је под утицајем надреализма. Међутим, убрзо показује велико интересовање за индијанску митологију, сопствену домовину, живот сељака под колонијалним јармом, што се може видети још у самим насловима његових дела.
 
Студирао је на [[Сорбона|Сорбони]], у [[Париз]]у, старе религије америчког континента. Под утицајем тих студија, као и сопствених истраживања [[Попол ВухаВух]]a ({{јез-ес|Popol Vuh}}), свете књига Маја Киче, [[1930]]. године написао је [[Гватемалске легенде]] ({{јез-ес|Leyendas de Guatemala}}), дело које реконструише живот и културу [[Маје|Маја]].
 
Рођен је у доба диктатуре '''[[Естрада Кабрера|Естраде Кабрере''']] ({{јез-ес|Estrada Cabrera}}), у чије време у Гватемалу долази компанија [[ЈунајтидЈунајтед Фрутсфрут компани]] ({{јез-енгл|United Fruit Company}}). Био је сведок прогона, чак и у сопственој породици, што је оставило дубок и неизбрисив траг који се огледа од самог почетка његове књижевне каријере у аверзији према апсолутној моћи. У току свог првог боравка у Паризу[[Париз]]у, почиње да пише роман [[Господин председник]] ({{јез-енгл|El señor presidente}}) на основу једне кратке приче под насловом '''Политички просјаци''' ({{јез-ес|Los mendigos políticos}}) коју никад није о бјавиообјавио и која је била директна алузија на то доба диктатуре.
 
Када се вратио у Гватемалу, друга диктатура, диктатура '''[[Хорхе Убико|Хорхеа Убика''']] ({{јез-ес|Jorge Ubico}}) утиче на Астуријасово књижевно дело које је једно време искључиво лирске природе. Из тог периода су '''Емуло Липолидон''' {{јез-ес|Emulo Lipolidón}}; 1935), '''Сонети''' ({{јез-ес|Sonetos}}; 1937), и други.
 
Одлази у Мексико, где коначно 1946. године објављује роман '''Господин председник''', оштар напад на све врсте америчких „каудиљизама“„[[каудиљизам|каудиљизама]]“.
 
Одлази у [[Буенос Ајрес]] где започиње дипломатску каријеру. Године [[1951]]. објављује [[Јак ветар]] ({{јез-ес|Viento fuerte}}), први роман у '''Трилогији банана''' ({{јез-ес|trilogía bananera}}), романима у којима обрађује беспоштедну експлоатацију Индијанаца и гватемалских природних богатстава компаније Јунајтид Фрутс. Следеће године објављује роман [[Људи од кукуруза]] ({{јез-ес|Hombres de maíz}}) (1952.). Други део трилогије, [[Зелени папа]], објављен је [[1954]]. године. Године 1960. објављује и трећи део ове трилогије, [[Очи покојника]] ({{јез-ес|Los ojos de los enterrados}}).