Хрвати у Србији — разлика између измена

нема резимеа измене
{{без извора}}
'''Хрвати у Србији''' су од 2005. признати као [[национална мањина]]. Према [[Попис становништва 2002. у Србији|попису становништва из 2002]], у [[Република Србија | Србији]] живи 70.602 Хрвата од чега 56.546 у [[Војводина | Војводини]], а 14.056 у [[Централна Србија | Централној Србији]].
 
Већину Хрвата у Србији чине Хрвати у Војводини који су угавном [[Хрватизација|похрваћени]] крајем 19. и почетком 20. века а раније су се изјашњавали као [[Буњевци|Буњевци]], [[Шокци]] или [[Албанци]] католичке вероисповести.{{чињеница|date=4. 2012.}} На територији Косова и Метохије такође постоји хрватска мањина - [[Јањевци]].
 
[[Хрватски језик]] је један од шест званичних језика у Војводини.
Хрвати у сремским селима [[Хртковци]]ма и [[Никинци]]ма, у општини [[Рума]], пореклом су католички Албанаци ([[Клименти]]) који су се населили [[1737]]. заједно са Србима током [[Сеоба Срба|Сеоба]]. Временом су говорили само српским језиком а почетком 20. века после [[Први хрватски католички конгрес|Првог хрватског католичког конгреса]] под притиском католичког свештенства почињу да се изјашњавају као Хрвати.<ref>Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku, Novi Sad - Pančevo, 2003, strana 61.</ref>
 
{{без извора}}
У [[Банат]] у постоје хрватске заједнице које су досељене за време [[Хабсбуршка Монархија | Хабсбуршке Монархије]], односно након ослобођења тих крајева од Турака.{{чињеница|date=10. 2011.}}
 
185

измена