Ободрити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Бодрићи''' (такође '''Ободрити''') су били [[словени|словенско]] племе. По [[Ајнхард]]у, њемачком хроничару 9. века, један део ''Абодрити Predenecenti'', становао је у [[Дакија|Дакији]] уз Дунав и били су суседи [[Бугари]]ма. Држи се да су ''Predenecenti'' [[Браничевци]]. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке [[Одра|Одре]]. Мисли се, да је [[река Бодрог]] у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара Ободрити су ступили у везе са [[Људевит Посавски|Људевитом Посавским]] против Франака. [[822]]. скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13. веку за време [[краљ Милутин|Милутина]] нису постали саставни део [[Србија|Србије]].
'''Бодрог''' ({{јез-мађ|Bodrog}}) је мађарски облик имена [[Словени|словенског]] племена [[Бодрићи]], које су [[Мађари]] затекли у делу [[Панонска низија|Паноније]] у време свог досељавања у ове крајеве.{{чињеница|date=11. 2009.}} Реч "Бодрог" значајна је по томе што је од ње настало име за некадашњу [[Угарска|угарску]] [[Бач-Бодрошка жупанија|Бач-Бодрошку жупанију]] са средиштем у [[Сомбор]]у. Ова жупанија била је једна од жупанија са знатним [[Срби|српским становништвом]], а данас је њен већи део у оквиру граница [[Србија|Србије]] (
У Топографији Угарске (''Topographia Magni regni Hungarie'') из 1750. године каже се да су Бодрићи по мишљењу неких названи касније Срби (''Serbulijani, Serbli i Serblii''). Српски историчар [[Константин Николајевић]] их сматра [[Срби|српским]] племеном и наводи да су још [[552]]. год. «Србљи-Бодрице и [[Словенци]]» опустошили [[Илирик]] «уговоривши са [[Гепиди]]ма слободан пролаз кроз њихову земљу и превоз преко Дунава»...
| |||