Немачка књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато tk:Nemes edebiýaty
мНема описа измене
Ред 100:
Немачка књижевност у [[егзил]]у (1933-1945) је настала као реакција против [[Нацизам|нацизма]]. Обележила су је два важна историјска догађаја: спаљивање књига у [[Берлин]]у 10. маја [[1933.]] и напад Немачке на суседне земље 1938-1939. Центри немачке емиграције формирали су се у Паризу, Амстердаму, Стокхолму, Цириху, Прагу, Москви, Њујорку и граду Мексику. Тамо се преселило и издаваштво.
 
Значајни немачки књижевници у егзилу били су: [[Бертолт Брехт]], [[Алфред Деблин]], [[Ернст Блох]], [[Лион Фојхтвангер]], [[Бруно Франк]], [[Емил Лудвиг]], [[Хајнрих Ман]], [[Клаус Ман]], [[Томас Ман]], [[Ерих Марија Ремарк]], [[Ана СегерсЗегерс]] и [[Арнолд Цвајг]]. [[Ернст Толер]], [[Валтер Бенјамин]] и [[Курт Тухолски]] су извршили самоубиство у егзилу.
 
Неки од књижевника су отишли у „унутрашњу емиграцију“. То су били они који су се противили нацистичкој власти, али су остали у земљи. То су били, рецимо, [[Ерих Кестнер]] и [[Гертруда фон Ле Форт]].