Карабурма — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: ispravljena preusmerenja
Ред 5:
| опис_слике = Панорама Карабурме
| град = [[Београд]]
| општина = [[Градска општина Палилула|Палилула]]
| површина =
| становништво =
Ред 14:
| гдуж = 20.50167
}}
'''Карабурма''' је [[Београд|београдско]] насеље у [[Градска општина Палилулапалилула|градској општини Палилула]], у североисточном делу Београда. Простире се дуж северне падине брда [[Звездара]], десне обале [[Дунав]]а и леве обале [[Миријевски поток|Миријевског потока]]. Карабурма је још позната и по [[ОФК Београд]]у, чији се стадион налази код [[БогословскиПравославни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]].
 
== Положај ==
Ред 28:
Карабурма је географски била налик рту истуреном у Дунав. Када се суседно острво Ада Хуја повезало са копном и постало полуострво, Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале реке. Келтски Скордисци су основали Сингидунум у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и Роспи Ћуприје је пронађена некропола из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим ратницима<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1170 Антички период]</ref>.
 
Вековима је подручје било мочварно са пространим подручјима живе глине, тако да су га људи избегавали још од римског периода. Данас непостојећи термални извори дуж обале Дунава су загревали воду мочваре и испаравали, тако да је мочвара стално била у измаглици. Помиње се да је изнад Карабурме постојао град Деспотовац, назван по Деспоту Стефану (15. век). Српски кнез Милош Обреновић је у 19. веку наредио да Карабурма буде званично место за погубљења (недалеко од данашњег Панчевачког моста), што је остало до 1912. и доприносило озлоглашености краја. Недалеко од моста је била и кафилерија, где су од коже паса луталица правили рукавице. Поред Дунава је 1899. подигнута кланица, на земљишту Джеханово које је уступио краљ. У овом крају је било дозвољено подизање кућа без дозволе, али крај је до иза I светског рата и експанзије Београда, био ретко насељен, у виду малих и раштрканих фавела, без водовода и канализације, а и Вишњички пут је био лош. До 1929. Карабурма је припадала атару Вишњичке општине, у том периоду је имала 6000 становника. Насеље је оживело тек подизањем Панчевачког моста и проширењем текстилне фабрике "Коста Илић и синови"<ref>''Београд кога више нема'', Миленко Тодоровић, Ванредно издање Издавачке делатности НИП "[[Политика (новине)|Политика]]" и листа "[[Политикин Забавник|Политикин забавник]]" (1990-92?)</ref>.
Карабурма је 1.9.1955. постала једна од београдских општина, али је већ 3.1.1957. прикључена општини Палилула. Данас је Карабурма модерно насеље, на десетак минута од центра Београда, с добрим саобраћајним везама. Подручје насеља се приближно може рашчланити на Стару Карабурму (западни део) и Карабурму-Дунав или Нову Карабурму (исток). Југоисточни кут, који се наслања на Ћалије, познат је и као Карабурма II.