Лиман (Нови Сад) — разлика између измена

м
Bot: ispravljena preusmerenja
м (Bot: ispravljena preusmerenja)
Северну границу Лимана чини Булевар цара Лазара, западну границу чине улице Сима Матавуља и Рибарско острво, док јужну и источну границу чини Сунчани кеј односно река [[Дунав]].
 
Суседне градске четврти су: [[Телеп]] (на западу), [[Адамовићево насеље|Адамовићево Насеље]], [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]] и [[Стари Град (Нови Сад)|Стари Град]] (на северу) и [[Рибарско острво]] (на југу). На супротној обали Дунава налазе се [[Сремска Каменица]] (на југу) и [[Петроварадин]] (на истоку). Лиман је преко [[Мост слободе|Моста слободе]] повезан са Сремском Каменицом, а у плану је и изградња новог моста који ће Лиман повезати са Петроварадином.
 
У административном смислу, Лиман је подељен на месне заједнице "Лиман", "Бошко Буха", "Лиман III", "Иво Андрић" и "Острво". Већина ових месних заједница не обухвата друге делове града осим Лимана, са изузетком месне заједнице "Острво", која поред дела Лимана обухвата и [[Рибарско острво]].
==Делови насеља==
Лиман се састоји из пет делова, који се простиру у правцу исток-запад следећим редоследом:
*'''Лиман 1''', између Сунчаног кеја на истоку и Фрушкогорске улице на западу. Обухвата месну заједницу "Лиман", а у оквиру Лимана 1 се налази и [[Универзитетски кампус у Новом Саду|Кампус новосадског универзитета]].
*'''Лиман 2''', између Фрушкогорске улице на истоку и Булевара ослобођења и Моста слободе на западу. Обухвата месну заједницу "Бошко Буха".
*'''Лиман 3''', између Булевара ослобођења и Моста слободе на истоку и Балзакове улице на западу. Обухвата месну заједницу "Лиман III".
Према подацима из [[1764]]. године, терен на коме се простире територија данашњег Лимана звао се Велики Лиман. Почињао је од Футошке шуме, а простирао се све до улица [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Ласло Гал|Ласла Гала]] и Железничке (на данашњој [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] и [[Стари Град (Нови Сад)|Старом Граду]]), које су му биле обале. Допирао је чак до улице Народних хероја код Булевара [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]]. Према записима с краја [[19. век|19. века]], испред [[Католичко гробље у Новом Саду|Католичког гробља]] (на данашњој Грбавици) се налазило градско шеталиште "Шиштат", а даље од Католичког гробља, према Дунаву, "била је пустиња без иједне куће".
 
Радовима започетим [[1881]]. године на изградњи железничке пруге [[Будимпешта]] - [[Суботица]] - [[Нови Сад]] - [[Земун]] - [[Београд]], подигнут је насип за железничку пругу на једном делу великог лимана, а пруга је саграђена целом дужином данашњег Булевара [[Кнезлазар ЛазарХребељановић|цара Лазара]]. Пруга је прелазила преко тада изграђеног моста и пролазила је кроз тунел испод [[Петроварадинска тврђава|Тврђаве]]. Изграђени су у то време и одбрамбени насипи према Дунаву. Зграда желеничке станице, подигнуте [[1882]]. године, саграђена је на садашњем простору Грбавице, између улице [[Вера Павловић|Вере Павловић]], [[Пушкин|Пушкинове]] и Булевара цара Лазара. Премештањем пруге и изградњом нове Железничке станице у Новом Саду ([[1964]]. године), срушена је старија зграда некадашње станице, а данашња пошта уз Лиманску пијацу на Грбавици једини је сведок постојања некадашње станице. Пруга [[Будимпешта]] - Земун прорадила је [[1883]]. године, када је у Нови Сад стигао први воз. Од [[1901]]. године, за превоз путника од Железничке станице до центра града коришћен је омнибус (трамвај са коњском запрегом), а од [[1911]]. године електрични трамвај, који је [[1958]]. године замењен аутобуским превозом.
 
Санација Лимана почела је 1922. године. На простору иза железничког насипа градска управа је у међуратном периоду јефтино делила плацеве за изградњу кућа. То су биле претежно приземне куће са пространим двориштима и баштама. Грађани су се водом снабдевали из неколико јавних чесама, канализација није постојала, а опасност од подземних вода била је стална. Упркос тим невољама, насеље се ширило, а број становника достигао је око 2.600. Основна саобраћајница у насељу била је Фрушкогорска улица, која води на популатно купалиште [[Штранд]]. Од 1924. до 1937. године, том улицом је у летњој сезони саобраћао мали воз звани "трчика". На овом делу Лимана је изграђено и више индустријских објеката.
 
Са [[Други светски рат|Другим светским ратом]] и почетком [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] ([[1941]]. године), поред покушаја да се у ваздух дигну војна ауто-гаража и складиште бензина, најуспешнија диверзија на Лиману у близини железничке станице била је [[11. септембар|11. септембра]] када су пресечена 124 телефонска и сигнална кабла и онеспособљена црпка за напајање железничких парних локомотива водом.
 
После Другог светског рата, некада далека слабо насељена и мочварна периферија Новог Сада развила се у пространо репрезентативно стамбено насеље познато као Лиман. На простору некадашњег Великог Лимана изграђен је [[Кампусуниверзитетски новосадскогкампус универзитетау Новом Саду|универзитетски град]] и подигнути су стамбени објекти са пратећим објектима и одговарајућом инфраструктуром. Већ 1945. године терен је почео да се насипа песком, а затим су до 1955. постављане цеви и шипови дубоко у песку ради осигурања стабилности зграда. Градња нових вишеспратница започела је на Лиману 1, а насеље је затим настављено да се гради у више етапа (Лиман 2, Лиман 3, Лиман 4).
 
Између 1980. и 1989. године, Лиман је био једна од седам градских општина које су тада чиниле [[Нови Сад|Град Нови Сад]]. Општина Лиман је обухватала Лимане 3 и 4, као и неке суседне делове града (Грбавицу, Адамовићево Насеље и Рибарско острво). Лимани 1 и 2 нису се тада налазили у саставу општине Лиман, већ су припадали градској општини [[Стари Град (Нови Сад)|Стари Град]].
 
==Становништво==
 
==Образовање и здравство==
У оквиру Лимана 1 налази се [[Кампусуниверзитетски новосадскогкампус универзитетау Новом Саду|универзитетски град]] (студентски град) [[Универзитет у Новом Саду|Новосадског универзитета]] са Ректоратом и факултетима [[Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду|Техничких наука]], Пољопривредним, [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофским]], [[Правни факултет Универзитета у Новом Саду|Правним]], [[Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду|Природно-математичким]], [[Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду|Технолошким]] и Економским, као и Вишом Економско-комерцијалном школом. У саставу универзитетског града је и Факултет физичке културе, који се налази са северне стране Булевара цара Лазара, у Старом Граду. Западни део универзитетског кампуса чине студентски домови, асистентски дом, студентска здравствена установа, студентска задруга, ресторани и центар снабдевања, са продавницом мешовите робе, књижаром и другим потребним објектима. Ниједан универзитетски град у земљи нема овако комплексно изграђен кампус на једном месту. Неке зграде универзитетског комплекса (студентски домови) налазе се и на Лиману 3.
 
Од [[основна школа|основних школа]], на Лиману постоје ОШ "Јован Поповић" и ОШ "Жарко Зрењанин", а од здравствених установа Дом здравља Лиман (један од опремљенијих домова здравља у граду) и геронтолошки центар.
1.572.075

измена