Сајлово — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Bot: ispravljena preusmerenja |
||
Ред 20:
Североисточну границу Сајлова чини Руменачки пут, југоисточну границу чини улица Доње Сајлово, док западну границу чини граница урбаног подручја Новог Сада. Насеље се, међутим, шири и према југозападу, где делимично излази из оквира урбаног подручја града, као и према северу, у Индустријску зону југ. Према неким тумачењима, Сајлово се простире са обе стране Руменачког пута, а североисточну границу насеља чини железничка пруга.
Суседне градске четврти и насеља су: [[Југовићево]] на југоистоку, [[Индустријске зоне у Новом Саду|Индустријска зона југ]] на североистоку, насеља [[Бангладеш (Нови Сад)|Бангладеш]] и [[Руменка]] на северозападу и насеље [[Ветерник]] на југозападу.
У административном смислу, насеље Сајлово је део месне заједнице "Југовићево".
Ред 26:
==Историја==
[[Слика:Novi sad stara naselja02.png|мини|лево|Средњовековно насеље Доње Сајлово (13-16. век)]]
У повељи [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља Беле IV из 1237. године помињу се два насеља са именом Сајлово: Горње Сајлово или Сајлово I (на подручју данашње [[Клиса|Клисе]]) и Доње Сајлово или Сајлово II (на подручју данашњег Сајлова). Претпоставља се да је оригинално име ових насеља било '''Исаилово'''. У народу постоји предање да је на Клисанском брегу некада постојао [[манастир]], за који се везује и настанак имена Сајлово / Исаилово, по монаху исихасти овог манастира, Исаији. Овај монах је био веома поштован у народу, па је по њему простор добио име. Неки историјски извори потврђују да се у [[12. век]]у источно од [[Руменка|Руменке]] налазио велики манастир. Само име Сајлово / Исаилово је [[словенски језици|словенског]] порекла, што упућује на закључак да су ово подручје у то време насељавали [[Словени]]. После угарско-[[Османско царство|турских]] ратова у 16. веку, насеље Доње Сајлово се више не помиње.
Модерно насеље Сајлово настало је у другој половини 20. века. На левој страни Руменачког пута, основано је 1974. године ново градско [[гробље]], а уз гробље се, на истој страни Руменачког пута, формира и насеље са ушореним улицама. Приземне породичне куће подигли су, претежно бесправно, досељеници из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Хрватска|Хрватске]] и других крајева бивше [[Југославија|Југославије]]. Према старијим генералним урбанистичким плановима Новог Сада, ово подручје је било предвиђено за појас заштитног зеленила и простор на који би се ширило градско гробље. Данас важећи генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. године, уврстио је овај локалитет у подручја предвиђена за индивидуално становање.
| |||