Опсада Солуна (611) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
}}
__FORCETOC__
'''Опсада Солуна 611.''' године, а касније и [[Опсада Цариграда (626)|Опсада Цариграда]], је заправо кулминација геополитчких прилика на [[БалкануБалкан|Балкану]] током VII века, изазвана врло бројним и агресивним ширењем [[Словени|словенских]] племена у времену када је [[Византијско царство|Византија]] била заузета својим тешким и напорним кризама и борбама на истоку.
 
==Увод==
Ред 29:
==Опсада Солуна==
===Увертира===
Солунска легенда о [[Свети_Димитрије|св. Димитрију]] казује како се дигао огромни словенски народ разних племена, Друговића, Сагудата, Велегезита, Вајунита, Верзита и других (од којих нека, судећи по називу, нису била словенска), и како је опљачкао не само унутрашњост већ је, на чуновима, стигао и опленио и сву [[Тесалија (област)|Тесалију]], околна острва, заједно са [[Киклади|Кикладима]], сву [[АхијуАхија|Ахију]], [[Епир]], велик део [[Илирик|Илирика]] и чак један део [[Азија|Азије]], опустошио многе градове и покрајине и напао, најзад, и сам Солун.<ref>Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Нови Сад: Артпринт, 2005. 36. Print.</ref>
===Опсада===
Напад је ивршен и са мора и са сува. Да то није имао бити прост пљачкашки напад закључивало се у Солуну по томе што су са нападачима биле и њихове жене са пртљагом, спремне да се настане ту одмах после пада града. Као и у претходим покушајима додуше, ни овај напад није успео. Словенски бродари, сувише збијени са чуновима, тако су лоше маневрисали приликом општег јуриша на град, да су се многобројни чамци сопственом кривицом изврнули и изазвали општу забуну флоте. Сам словенски вођа, [[Хацон]], био је заробљен и после каменован.<ref>Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Нови Сад: Артпринт, 2005. 36. Print.</ref>