Ратко Софијанић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
Са својом четом учествовао је у борбама за ослобођење [[Ариље|Ариља]], [[Бајина Башта|Бајине Баште]], [[Вишеград]]а, [[Ивањица|Ивањице]], [[Чајетина|Чајетине]], [[Пожега|Пожеге]], [[Ужице|Ужица]] и [[Косјерић]]а, као и у борбама са [[Италијани]]ма код [[Доње Вардиште|Вардишта]], са [[Усташе|усташама]] код [[Вишеград]]а и са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] на прилазима Ужицу. У току повлачења партизанских снага из [[Ужичка Република|ослобођеног Ужица]], крајем новембра, са својом четом штитио је код Чајетине и на [[Златибор]]у повлачење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], [[Централна болница НОВЈ|болнице]] и збега. После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења у Санџак]], учествовао је у ослобођењу [[Нова Варош|Нове Вароши]].
 
Почетком [[1942]]. године, приликом реорганизације партизанских одреда из [[Западна Србија|западне Србије]], постављен је за команданта батаљона. Када је његов батаљон [[1. март]]а [[1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]] укључен у састав тада формиране [[Друга пролетерска удранаударна бригада|Друге пролетерске удранеударне бригаде]], Ратко је постављен за њеног првог команданта. Ово је за њега била велика част, јер се тада у бригади налазио велики број старијих руководилаца, као и [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанских бораца]].
 
Под његовом командом и непосредном командом Врховног штаба, бригада је марта 1942. године ослободила више места у источној [[Босна|Босни]] - Борике, [[Власеница|Власеницу]], [[Братунац]] и [[Сребреница|Сребреницу]]. Потом је бригада, под његовом командом учествовала у борбама током [[Трећа непријатељска офанзива|Треће непријатељске офанзиве]], као и у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу у Босанску крајину]]. Током похода у западну Босну, бригада се нарочито истакла у борбама код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Купрес]]а, [[Мркоњић Град]]а, као ослобађању [[Јајце|Јајца]] и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]].
 
Јануара [[1943]]. године, у току [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Ратко је постављен за обавештајног официра [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Убрзо потом је у фебруару пребачен у [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Другу далматинску бригаду]], где је обављао дужност заменика команданта бригаде. Посебно се истако у борбама током [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], јуна 1943. године. Прилком покушаја Главне оперативне групе и Врховног штаба да се пробију кроз обруч на Сутјесци, Друга далматинска бригада је имала задатак да има на положају Барама штити одступницу. Ратко се тада, заједно са команднатом бригаде [[Љубо Вучковић|Љубом Вучковићем]], налазио у првим борбеним редовима. У овој изузетно тешкој борби, страдао је велики броројброј бораца.
 
Августа [[1944]]. године постављен је за командата [[24. српска дивизија НОВЈ|24. српске дивизије]], која се под његовом командом нарочито истакла у борбама за ослобођење [[Лебане|Лебана]], [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] и [[Сурдулица|Сурдулице]], као и у разбијању делова[[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|Седме СС дивизије „Принц Еуген“]] између Ниша[[Ниш]]а и [[Прокупље|Прокупља]]. Извесно време се налазио и на дужности команданта [[22. српска дивизија|22. српске дивизије]].
 
Крајем 1944. године, заједно са већом групом официра НОВЈ, упућен је на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Тамо је [[1945]]. године завршио [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]], а [[1953]]. у [[Југославија|Југославији]] и Вишу војну академију ЈНА. У [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) обављао је дужности команданта корпуса, команданта армије и команданта граничних јединица. Имао је чин [[генерал-пуковник]]а, а први официрски чин - чин [[мајор]]а добио је [[1. мај]]а [[1943]]. године указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ.
 
Од [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], новембра 1943. године био је његов чланвећник, а потом и посланик [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]] у два мандата.
 
Приликом службеног пута у Окриду[[Охрид]]у, где се у својству командата налазио у обиласку граничних јединица, му је позлило и одмах је пребачен у [[Београд]]. Умро је [[21. августаавгуст]]а [[1968]]. године. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом грољбу у Београду]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден ратне заставе]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[21. децембра]] [[1951]]. године.
 
== Литература ==