Доминат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 212.200.56.16 (разговор) на последњу измену корисника VolkovBot
Ред 4:
Назив "доминат" изведен је од [[Латински језик|латинске]] речи ''доминус'' (= "господар"), која се првобитно везивала пре свега за однос [[Робови|роба]] и његовог власника. Тај је назив пејоративно коришћен за неке цареве почев од [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијеваца-Клаудијеваца]], али није био званична титула, а неки су га цареви, нпр. [[Тиберије]], искрено презирали. Под [[Диоклецијан]]ом, међутим, та је титула постала посве уобичајена, па се овај цар и сматра оснивачем домината као система државне управе.
 
Прва фаза уређења царске власти, позната под именом "[[принципат]]", коју је карактерисало формално постојање свих ранијих [[Римска република|републиканских]] уставних институција и обичаја, завршила се с кризом 3. века (235–284). Та је криза окончана Диоклецијановим ступањем на престо. Диоклецијан је улогу и положај римског цара изместио из формалне структуре старих републиканских установа која је постојала током прва три века царства и увео нов систем владавине четворице, тзв. [[Тетрархија|тетрархију]]. Он је такође одбацио титулу принцепса ''(принцепс)'' и усвојио отворено [[Монархија|монархијски]] наступ према државним чиновницима и свим својим поданицима.
. [[Тетрархија|тетрархију]]. Он је такође одбацио титулу принцепса ''(принцепс)'' и усвојио отворено [[Монархија|монархијски]] наступ према државним чиновницима и свим својим поданицима.
 
Можда је значајније од саме титуле било усвајање божанског статуса цара с пратећим називом "божански" ''(дивус)''. [[Деификација]] је првобитно била постхумна почаст коју је преминулом цару додељивао [[римски сенат]], али је касније сам цар почео себи још за живота давати звање "божански", а често и члановима своје породице.