Лутеранство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот: измењено jv:Gréja Lutheran |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:
[[Слика:Lutherrose.svg|мини|200п|[[Лутерова ружа]], симбол лутеранства]]
'''Лутеранизам''' је део [[западно хришћанство|западног хришћанства]] које се заснива на учењу реформисте из [[16. век]]а [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Лутерови покушаји [[реформа|реформе]] теологије и црквене праксе довели су до протестантске [[реформација|реформације]]. Реакције власти и цркве на
За разлику од [[реформаторска црква|реформаторских цркви]], лутерани и даље практикују многе сакраменте и литургијску праксу из пре-
Назив „лутеранац“ је први пут у погрдном смислу употребио [[Јохан Ек]] током дебате јула 1519.<ref name=OOE796>Espín, Orlando O. and Nickoloff, James B. ''An introductory dictionary of theology and religious studies''. Collegeville, Minnesota: Liturgical Press, p. 796.</ref> Ек и други [[Католичка црква|римокатолици]] су следили уобичајену праксу да се [[јерес]] назива по свом вођи, тако да су сви поборници теологије Мартина Лутера означени као лутеранци.<ref name=ENC3>Fahlbusch, Erwin, and Bromiley, Geoffrey William, ''The Encyclopedia of Christianity, Volume 3''. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans, 2003. p.362.</ref> Сам Мартин Лутер је одбацивао овај назив и свој реформаторски покрет је називао „јеванђеоски“ ({{јез-грч|ευαγγελιον}} - добре вести, [[јеванђеље]]).<ref name=OOE796/> Лутеранци су и сами почели да користе овај назив средином 16. века да би се разликовали од осталих реформистичких група ([[филиписти]], [[калвинисти]]). Теолози са [[Универзитет Хале-Витенберг|Универзитета у Витенбергу]] су 1597. употребили за своју цркву назив „лутеранска“.<ref name=ENC3/>
== Веронаука ==
Лутеранска веронаука детаљно је изложена у [[Књига сагласја|„Књизи сагласја“]] (-{''Concordia''}-). Лутеранци верују у [[Свето Тројство]] и [[Богочовек|богочовечију]] природу [[Исус Христос|Исуса Христа]] распетог на крсту, који се спустио у ад, васкрсао и [[Вознесење|вазнео се на небо]], да после краја света суди живима и мртвима. Важно место у доктрини заузима концепција првобитног [[грех]]а, који може бити откупљен искључиво дејством божје [[Благодат|благодати]] ({{lang-la|Sola Gratia}}), која је изражена у вери ({{lang-la|Sola Fide}}). Стога спасење није у прећењу црквених заповести, него у веровању. Опроштај грехова даје само божја милост ({{lang-la|Sola Gratia}}). Глава цркве је Исус Христ ({{lang-la|Solus Christus}}), а не неки овоземаљаки посредник. Иако поричу улогу слободне воље у спасењу, лутерани на поричу слободну вољу у световном животу, и не верују у [[Предестинација|предестинацију]]. Главни критеријум исправности вере је Библија ({{lang-la|Sola Scriptura}}). Допунска сведочанства су предања црквених отаца и други традиционални извори, не увек лутерански, али увек уз опаску да су они само онолико истинити колико су у сагласју са Библијом. Исти такав критички приступ примењује се на све теолошке изворе, укључујући самога Лутера, чије се дело поштује, али нема култно значење.
Лутеранци признау две [[свете тајне]]: [[крштење]] и [[евхаристија|причешће]]. Посредством крштења људи постају хришћани. Они се причешћем учвршћују у вери. Специфичност лутеранског причешћа међу црквама западног обреда је то што се вином причешћују сви верници, а не само свештеници. То је у вези са црквеним ставом да су свештеници само проповедници (пастори) у својој заједници, и да се ничим не разликују од обичних верника. Лутеранска црква сматра да има континуитет од апостолских времена. Ово наслеђе се не схвата као директно, као на пример у православљу, већ пре у духовном смислу.
Обожавање светаца и [[икона]] није примерено божјој заповеди: „Не имај других богова“. Марија се поштује као Исусова мајка, али се не слави. Сматра се да [[целибат]] није Исусово правило, стога се не примењује.
== Референце ==
<references/>
{{клица-религија}}
| |||