Ђакова буна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 13:
Кнезу Милошу је са скупштине [[1. фебруара]] упућен акт у коме се тражи да се укине „кнежевски зулум“, смање порези и друге дажбине, забрани кулучење старешинама и врате народу политичка права и самоуправа.<ref>Енциклопедија Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984. том 3 стр. 724</ref>. У свом одговору кнез Милош је оптужио Ђака за везу с [[Турци]]ма, навео да су то захтеви шаке незадовољника и претио побуњеницима војском.
 
Скупштинским актом од [[2. фебруара]] одговорено је да су на скупштини окупљени преставниципредставници свих 12 нахија и да су то захтеви народа целе Србије. Кнез Милош је сакупио нешто војске, која је под [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]] стигла већ 2. фебруара на положаје према побуњеницима. Читаве ноћи уочи [[3. фебруара]] Ђак се саветовао са вођама побуњеника. Одлучено је да се одустане од оружаних сукоба, упути депутација за захтевом кнезу Милошу, а народ распусти. Вучић је пропустио депутацију, али није сачекао да се побуњеници разиђу, већ их је напао с леђа. У сукобу је и сам Ђак рањен, али је успео да измакне. Обезглављени сељаци су постали жртве Вучићевих репресалија.
 
Ђак је касно увидео грешку коју је учинио. Кад су га ухватили и довели пред кнеза Милоша, [[7. фебруара]], изјавио му је да се ни темељи његовог конака не би познавали да се само знало како ће поступити са народом. Кнез Милош га је дао војсци да му суди. Ђак је пројахао кроз постројену воску која је пуцала изнад његове главе. Кнез Милош је био згранут, али се [[Јеврем Обреновић]] снашао, стигао Ђака и убио га из пиштоља.