Википедија

Миљковац (Ниш) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ...
м уклоњена категорија Општина Црвени Крст; додана категорија [[:Категорија:Градска општина Црвени Крс…
Ред 14:
|гдуж=21.855333
}}
'''Миљковац''' је насеље у [[Општина Црвени Крст|Општини Црвени Крст]] у [[Нишавски округ|Нишавском округу]]. Налази се на јужном рубу [[Алексиначка котлина|Алексиначке котлине]], у подручју ушћа Лабуковске у Топоничку реку, на око 15 км северно од центра [[Ниш|Ниша]]а. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 253 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 301 становника).
 
==Историја==
Оскудност праисторијских и античких података даје привид ненасељености сеоског простора, али познато је да је један попречни римски пут пролазио долином Топоничке реке према [[Голак|Голаку]]у. Географска целина око Топоничке реке градила је у средњем веку жупу Тополницу с [[Железник (тврђава)|градом Железником]], који је бранио њену сигурност. Остаци Железника, чије су се рушевине доста добро оцртавале још крајем [[19. век]]а, се у облику развалине Куле (односно њеног остатка) и данас виде на стени у [[меандар|меандру]] Топоничке реке 1 км узводно од данашњег сеоског насеља. До почетка [[20. век]]а су се на левој страни Топоничке реке уочавале развалине и средњевековног утврђења [[Градиште (Миљковац)|Градишта]]. Оба ова фортификацијска објекта бранила су у средњевековној Тополници пролаз из [[Јужна Морава|Мораве]] у [[Сврљиг]]. Село које се на месту данашњег Миљковца налазило (и чији континуитет данашњи Миљковац одржава) вероватно је егзистирало као црквено властелинство манастира Светог Николе и Свете Госпође, јер су ови до у недавној прошлости држали делове својих средњовековних поседа.
 
На давну прошлост Миљковца указује и турски попис [[1498]]. године који га је под данашњим именом евидентирао као [[спахилук]] (зеамет) Али-бега из Ниша с 30 кућа, 6 самачких, 9 удовичких кућа, 3 рајинске воденице (које раде целе године) и с дажбинама у износу 4.989 [[акча|акчи]]. У селу се налази мезра (селиште) Подград која је "сејалиште„сејалиште поменутог села"села“. Има такође манастир Светог Николе, који је хас, с два калуђера, две воденице (које раде целе године) и с дажбином која износи 328 акчи.
 
Миљковац помињу и аустријске уходе 1783/84. године с око 70 кућа. Озлојеђена спахијском експлоатацијом, нарочито терором нишког мутасерифа Салих-паше, нишка села [[Каменица (Ниш)|Каменица]], [[Церје (Ниш)|Церје]], [[Кравље]], Миљковац, [[Веле Поље]] и [[Палиграце]] су се [[1835]]. године с осталим селима (16 села) побунила („прва Милојева размирица“). Поражени у одлучујућем сукобу код Миљковца, [[Турци]] су прихватили одређене уступке, које касније нису поштовали. То је довело до [[Милојева и Срндакова буна|друге „размирице“]] (устанка) [[1841]] .године у којој је поред других села спаљен и Миљковац. За овај период, тачније за [[1843]]. годину, везан је и почетак рада најстарије основне школе манастирског типа у овом крају. Године [[1881.]] Министарство просвете [[Краљевина Србија|Србије]] обнародовало је указ о редовном раду ове школе, која је пре тога, а и у то време, била центар окупљања за ђаке из десетину околних села. Крајем [[19. век]]а ([[1895]]) Миљковац је мање село с 46 махом задружних домаћинстава и 328 становника, а године [[1930]]. у њему су живела 74 домаћинства и 533 становника.
Ред 146:
 
==Литература==
1.* Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г., страна 97-98.
 
==Види још==
Ред 163:
{{Општина Ниш}}
 
[[Категорија:ОпштинаГрадска општина Црвени Крст]]
[[Категорија:Насељена места у централној Србији]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Миљковац_(Ниш)”