Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

 
=== Рад илегалне штампарије ЦК КПЈ у окупираном Београду ===
{{Главни чланак|ИлегалнаИлегалне штампаријаштампарије ЦКи склоништа КПЈ у окупираном Београду }}
Графички радници, [[Слободан Јовић]] и [[Бранко Ђоновић]], добровољно су прихватили да буду непрекидно у скривеној штампарији и да у њој организују штампање летака, новина, билтена и другог материјала који је потребан антифашистичком покрету. Ова штампарија имала је имала велики број својих сарадника, уметника, књижевника и других извештача који су доносили извештаје, текстове, илустрације и важне податке. Сви су они одано радили и чували велику тајну, чак и онда када су били ухапшени, па и када су одвођени у логор смрти, на Бањици. Агенти специјалне полиције чинили су зверства над ухапшенима, само да дођу до податка, до места и људи који раде у штампарији.
 
Три године су у скривеној штампарији на [[Дедиње|Дедињу]] радили Слободан и Бранко, оглашавајући се редовно у данима када су окупатори тврдили да је покрет уништен и да штампарије више нема.
 
Пред само особођење [[Београд]]а домаћи издајници, агенти и [[Гестапо]] успели су да коначно уђу у траг штампарији, [[29.]] јула [[1944.]] године. Полиција је опколила Дедињекућу и кренулакакренула ка циљу. О овој издаји и о свим догађајима на време су били обавештени Слободан и Бранко. Сав су материјал који се налазио у штампарији уништили и спалили. са упереним пиштољима дочекали су полицију. Нису се предали. последње метке својих револвера оставили су за себе, да не би пали живи у руке непријатељу. како су заједнички радили и у борби положили своје младе животе, тако су и сахрањени у заједничку раку на [[Гробље ослободилаца Београда 1944 |гробљу ослободилаца Београда]]. За свој велики удео у Народноослободилачкој борби и пожртвовану одбрану штампарије, [[1946.]] године [[Бранко Ђоновић]] и [[Слободан Јовић]] су проглашени [[Орден народног хероја|народним херојима Југославије]].
 
== Савезничко бомбардовање Београда 1944. ==