Четврти васељенски сабор — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.2) (Робот: измењено sl:Kalcedonski koncil)
Нема описа измене
'''Четврти васељенски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. Халкидонски сабор је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христ]]а. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог Кирила и Ефеског сабора из 431. г. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа. У Халкидонској дефиницији се изјављује да је Исус Христос заиста оваплоћени Логос, истинити Син Божији, ''рођен од Оца пре свих векова''. У њој се потврђује да је Дјева Марија истинита Теотокос (Богородица), а Онај, који је од ње рођен ''по телу'' у Витлејему, је нестворени, божански Син Божији, један од Свете Тројице. Према томе, Исус из Назарета је једно лице или ипостас са све природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун Бог. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине ''једнобитан'' са Богом Оцем и Светим Духом. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима.
 
{{клица-вера}}
Анониман корисник