Мајн кампф — разлика између измена

110 бајтова уклоњено ,  пре 8 година
м
Уклањам тагове, пребацујем у српске наводнике
м (додана категорија Adolf Hitler помоћу геџета HotCat)
м (Уклањам тагове, пребацујем у српске наводнике)
Први том је назван ''„Обрачун“'' ({{јез-нем|Eine Abrechnung}}), и издат је [[18. јул]]a [[1925]]. године. Други том је назван „[[Националсоцијалистички покрет]]“ ({{јез-нем|Die nationalsozialistische Bewegung}}) и издат је [[1926]]. године. Хитлер је књигу назвао ''„Четири и по године борбе против лажи, глупости и кукавичлука“'' ({{јез-нем|Viereinhalb Jahre des Kampfes gegen Lüge, Dummheit und Feigheit}}). Његов издавач Макс Аман ({{јез-нем|Max Amann}}) одлучио је да је наслов предугачак и прекомпликован и књигу је објавио под именом „Мајн кампф“.
 
Иако је дословно значење њемачке ријечи „-{Kampf}-“„Kampf“ борба, неки тумаче значење ове ријечи у овом контексту и као напад, обрачун или чак и рат (у многим је њемачким борбеним јединицама током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] стајала и ријеч „-{Kampf}-“„Kampf“ (-{Panzerkampfwagen}-, -{Sturzkampfflugzeug}-), па то даље упућује на чињеницу да се назив ове књиге може схватити и као „Мој рат“ а не само „Моја борба“.
 
Хитлер је почео да диктира књигу свом пријатељу у затвору [[Ландсберг]] ({{јез-нем|Landsberg}}), [[Емил Морис|Емилу Морису]] ({{јез-нем|Emil Maurice}}), онда након јула [[1924]]. године [[Рудолф Хес|Рудолфу Хесу]] ({{јез-нем|Rudolf Heß}}), који је касније књигу објавио са још неколико издавача. За књигу се у почетку говорило да је тешка за читање и тешка за разумевање, па је у идућих 20 година неколико пута преуређивана.
== Садржај ==
 
Књига одражава већину идеја и дјела која су дошла до изражаја у Другом свјетском рату. Поготовo је дошао до изражаја Хитлеров [[антисемитизам]] и идеја „Продор на исток“ ({{јез-нем|Drang nach Osten}}), која заправо захтијева од Нијемаца проширење на исток и стварање тзв. -{„Lebensraum“}- за генерације које долазе. (-{[[Лебенсраум|Lebensraum]]}- је животни простор, који би се налазио на истоку Европе, поготово [[Русија|Русије]]).
 
[[Хитлер]] је читао велики број књига тадашње социјал-[[Дарвинизам|дарвинистичке]] литературе која је била веома популарна у [[Европа|Европи]], и целокупну историју сагледала као борбу за очување расе. Такође и ненаучна и неистинита идеја о [[Аријевци|аријевској раси]], која је наводно пореклом са севера Европе и захваљујући којој су настале све дотадашње европске и светске културе, није његова него је била популарна у многим европским интелектуалним круговима почетком [[20. век]]а, као оправдање за империјалну политику.
==„Мајн кампф“ данас==
 
Ауторско право над „Мајн кампфом“ у Европи припало је слободној држави Баварској и оно истиче 31. децембра 2015. Репродуковање ове књиге у Немачкој дозвољено је само у образовне сврхе и то не у изворном облику, већ само уз обимно тумачење. Међутим, питање ауторских права на књигу није баш најјасније. Историчар [[Вернер Масер]] је, у интервјуу датом новинама „Билд ам зонтаг“ ({{јез-нем|Bild am Sonntag)}} изјавио да [[Петер Раубал]], син Хитлеровог нећака [[Лео Раубал|Леа Раубала]], има одлично упориште у закону и велике шансе да добије спор против државе Баварске око ауторских права на књигу. Раубал је изјавио да упркос потенцијално великој вредности ауторских права, које би могло донети милионе евра, не жели било каква права у вези са овом књигом.<ref>-{[http://www.fpp.co.uk/Hitler/MeinKampf/Raubal.html Hitler Relative Eschews Royalties]}-,
[[Ројтерс]], 25. 5. 2004.</ref> Нејасно дефинисано питање ауторских права довело је до више спорова у Пољској и Шведској. Међутим, „Мајн кампф“ је објављен у САД, као и у другим земљама попут Турске и Израела и то од стране издавача различитих политичких опредељења.
 
''Kavgam'', како се назив ове књиге преводи на турски језик, су крајем 2004. 15 издавачких кућа истовремено избациле на турско тржиште. Број проданих примерака до пролећа 2005. је нарастао на преко 100.000.<ref>-{[http://books.guardian.co.uk/news/articles/0,6109,1447210,00.html ''Mein Kampf sales soar in Turkey'']}- - -{[[The Guardian]]}-, 29. март 2005.</ref> Тада је ова књига достигла четврто, а до марта 2007. и треће место у ранг листи најпродаванијих књига највећег турског трговачког ланца књигама -{D&R}-. У августу 2007. је [[Баварска]] преко турских судских органа, успела да издејствује забрану ове књиге на простору Турске.<ref>Сибила Алерс (-{''Sibylle Ahlers''}-): -{[http://www.welt.de/politik/article1128347/Tuerkei_verbietet_Adolf_Hitlers_Mein_Kampf.html ''Rechtsextremismus: Türkei verbietet Adolf Hitlers „Mein Kampf“'']}- - -{[[Die Welt]]}- 23. август 2007.</ref> Нарастајућа популарност ове књиге, која је довела до стања да се она могла купити у скоро свакој књижари, у Турској се оправдавала антисемитизмом турских десничара као и порастом популарности теорија по којима између Курда и Јевреја „постоји одређено крвно сродство“.<ref>Јан Кетман (-{''Jan Keetman''}-):-{ [http://www.woz.ch/artikel/2005/nr15/international/11677.html ''Türkei: Appell an den Sozialneid'']}- - -{WOZ. Die Wochenzeitung}- 14. април 2005.</ref>
 
Прошлих година "Мајн„Мајн кампф"кампф“ се продавао добро и у [[Хрватска|Хрватској]], [[Русија|Русији]] (после укидања забране 1992. године) и [[Индија|Индији]].<ref name="Telegraph.co.uk">Монти Мунфорд (-{''Monty Munford''}-):-{ [http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/india/5182107/Indian-business-students-snap-up-copies-of-Mein-Kampf.html ''Indian business students snap up copies of Mein Kampf'']}-. - -{''Telegraph.co.uk''}-, 20. април 2009, стање 24. октобра 2009. погледати и -{[http://www.20min.ch/news/ausland/story/29880511 ''«Mein Kampf» als Bestseller. Hitler als «Management-Guru» in Indien'']}- - -{''20 Minuten online''}-, 26. април 2009, стање 24. октобра 2009.</ref> У Индији је издавачка кућа -{''Jaico''}- 2003. године издала ново издање. Оно се продавало у 15.000 примерака годишње. Поред овог, и 6 других издавача издаје ову књигу.<ref name="Telegraph.co.uk" /> По процени трговаца, студенти економије је употребљавају као приручник за менаџмент, али је читају и припадници фашистичких организација и партија (''-{Bharatiya Janata Party}-'').<ref name="Telegraph.co.uk" />
 
== Извори ==