Андреа Дорија — разлика између измена

[[Слика: Andrea Doria.jpg|мини|десно|250п|Портрет Андреe Дориjе, из 1526. године ]] '''Андреа Дориjа''' (30. новембар [[1466]] –— 25. новембар [[1560]]) [[Ђенова|Ђеновљанин]], по професији плаћени војни заповједник (condottiero; singular condottiero; condottiere) [[адмирал]] и државник, најприје у служби свог родног града, папе Иноћентија VIII, војводе од Урбина, напуљског краља Фердинанда Напуљског, француског краља Франсоа I и њемачко-римског цара Карла V. Рођен је на Лигурској обали, у сјеверној Италији, у мјесту Онеглија (недалеко од Сан Рема) данас у саставу града Империа, на феудалном посједу ђеновљанске породице Дориа (касније у посједу Савоја). У вријеме његовог рођења, фамилија Дорија је била једна од четри које су се бориле за власт у Ђенови. По прераној смрти оца дјетињство је провео у сиротишту (које је било у вези са капетаном гарде папе Иноћентија VIII).

Као господар [[Ђенова|Ђенове]] под [[Хабзбурговци]]ма (у чију службу ступа [[1528]]. године) налазио се на челу шпанско-млетачке флоте, која је током љета [[1538]]. године упловила у крфске воде са задатком напада на османску флоту [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросе]]. Из [[Јонско море|Јонског мора]], флота је на повратку упловила у [[Бока Которска|Боку Которску]] , а шпанске копнене снаге (претпоставља се, уз помоћ [[Пераст|Пераштана]]) под његовом командом, од Османлија заузимају [[Херцег Нови|Нови]] , 27. октобра [[1538]]. године. И данас се једна градска врата Херцег Новог зову „Перашка врата“ (кроз која су се у утврђени град на јуриш пробили Пераштани). Шпанци су у Новом имали посаду од 4000 људи, мада је [[Млетачка република]] због тога протествовала, сматрајући Нови својим стратегијски важним упориштем (за безбједност посједа Венеције у Боки Которској). Међутим, у августу [[1539]]. године, Нови поново пада под османску власт.

* Група аутора: „Историјски лексикон Црне Горе“, књига 3 , „Daily Press“ Вијести, Подгорица, 2006. година..