Леон Батиста Алберти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот додаје: eu:Leon Battista Alberti
Autobot (разговор | доприноси)
м kutijica
Ред 1:
{{Биографија
| име = Леон Батиста
| презиме = Алберти
| слика = Leon Battista Alberti.jpg
| опис_слике = Леон Батиста Алберти
| дан_рођења = 18.
| месец_рођења = фебруар
| година_рођења = 1404.
| место_рођења = [[Ђенова]]
| држава_рођења = [[Ђеновљанска република]]
| дан_смрти = 20.
| месец_смрти = април
| година_смрти = 1472.
| место_смрти = [[Рим]]
| држава_смрти = [[Папска држава]]
}}
'''Леон Батиста Алберти''' ({{јез-ита|Leon Battista Alberti}}; [[Ђенова|Ђенови]] — [[20. мај|20 (или 25?). април]] [[1472]], [[14. фебруар|14 (или 18?). фебруар]] [[1404]], [[Рим]] ({{јез-ит|Leone Battista Alberti}}), био је [[Италија|италијански]] [[сликарство|сликар]], [[поезија|песник]], [[лингвистика|лингвист]], [[филозофија|филозоф]], [[криптографија|криптограф]], [[музика|музичар]], [[архитектура|архитекта]] и уопште, [[ренесанса|ренесансни]] [[полимата]]. Његов живот је описао [[Ђорђо Вазари]] у својој књизи „Животи познатих сликара, вајара и архитекти“. Уметност [[Рана ренесанса у Италији|кватрочента]] је у великој мери сажета кроз његов рад и дело. Формирао се на северу [[Италија|Италије]], након што је његова породица била протерана из [[Фиренца|Фиренце]]. Алберти је имао директно искуство са сликарством и вајарством и такође је био врло маштовит архитекта. Његову архитектуру карактерише ригурозна диспозиција класичних елемената која пружа рационалну основу за нове начине концепције простора и изградње. Међу најистакнутијим примерима Албертијеве архитектуре налази се фасада готске базилике [[Санта Марија Новела]] у Фиренци, довршена [[1458]]. године, где је Алберти развио један плошни фасадни систем који ће имати велики утицај на каснију архитектуру. Такође је аутор пројеката више цркава међу којима се истиче црква Сан Андрее у [[Мантова|Мантови]] (довршена [[1494]]. године). Од исте важности као и грађевински пројекти су његови теоријски трактати о сликарству, вајарству и архитектури. Алберти је био плодан писац и у својим књигама је сажео све иновације својих савременика, укључујући такође неке примјере из антике. Међу тим књигама се истиче трактат о архитектури ''-{De Re Aedificatoria}-'', написан у периоду од [[1453]]. до [[1485]]. године. Као резултат ових Албертијевих теоријских радова, нове идеје су се рашириле широм, али и изван Италије. Књигу ''-{Della Pittura}-'', посветио је [[Филипо Брунелески|Брунелескију]], као и [[Лоренцо Гиберти|Гибертију]], [[Донатело|Донателу]], [[Лука дела Робиа|Луки дела Робији]] и [[Мазачо|Мазачу]].