Википедија:Идентификовање поузданих извора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Извори и референцирање помоћу геџета HotCat
Ред 40:
===Теме из области науке===
{{пречица|[[ВП:НАУКА]]}}
*'''Увек користите секундарне изворе'''. Чланци на Википедији треба да се ослањају на секундарне изворе кад год је то могуће. На пример, чланак из научних часописа, академска монографија или приручник (секундарни извори), бољи су од истраживачког рада (примарни извор). Када користите примарне изворе, саветује се изузетна опрезност: википедијанци не треба никада да сами интерпретирају садржај примарних извора. Види [[Википедија:Без оригиналног истраживања]].
* Материјал'''Поузданим каоматеријалом штосе сусматрају''' чланци, књиге, моногафије или истраживачки радови којекоји јесу академскапризнати заједницау провериланаучним сматра се поузданимкруговима. Материјал објављенкоји усу угледнимобјавили публикацијамаугледни којеизвори суили прошлеакадемска стручнуштампа рецензијучија илиуређивачка суполитика добилеподразумева добреобавезну критикестручну у академској штампирецензију, сматрасматрају се дабарем гапрелиминарно јепризнатим баремод једанстране научникједног прелиминарноили више прегледаонаучника.
*Комплетне'''Завршене (одбрањене) докторске дисертације или тезе које су доступне у јавности''' сматрају се научним радовима који су обилно референцирани у фуснотама. Ти радови су прошлипризнати прегледу научненаучним заједницекруговима и већина њих је дотупнадоступна у библиотекама. Дисертације које су у току израде нису прошле прегледстручну научне заједницерецензију и не сматрају се објављенима, те се зато не могу сматрати по правилу поузданим изворима. Мастерске дисертације и тезе сматрају се поузданима само ако се може доказати да сује њихова израда била билевођена под јакимснажним академскимстучним утицајем.
*Да бисте потврдили даниво јепоузданости расправанеког онаучног изворуизвора, ушлапроверите у главнекојој научнеје токовемери проверитенаведен у другим заступљеностстручним наводарадовима у некојнеком академскојод базицитатних индекса (у Србији, један од најпознатијих је [http://scindeks.ceon.rs/ SCindeks]. Дакле, часописи који се ненису наводенаведени у академскијцитатном базииндексу, а нарочито у научним областима у којима су тецитатни базеиндекси навода обимнеобимни, треба да се користе веома опрезно, мада ће и од контекста зависити да ли се могу користити или не.
*Појединачне студије обично се сматрају привременима и могу се променити на основу будућих научних истраживања. Поузданост једне студије зависи од области. СтудијеКод студија из комплексних и компликованих области као што је медицина, поседујунеодређеност већује неодређеноствећа. ИзбегавајтеКад користите студије, водите рачуна да им не придајете већу важност којуод немајуоне кадкоју ихзаиста користитеимају. Увек је боље користити мета-анализе, приручнике, чланке у научним часописима, анего акостудије. сеА користеако овеих студијекористите, онда треба водити рачуна да се користе у одговарајућем контексту.
* Треба бити веома опрезан са часописима'''Часописи чији је главни циљ промоција одређеног става или тачке гледишта генерално се не сматрају поузданим изворима''' и треба бити веома опрезан при њиховом коришћењу. ТврдњаСама отврдња постојањууредништва стручнетих рецензијечасописа да су њихови текстови подвргнути стручној рецензији не значи да јета часописрецензија угледанзаиста и постоји, илинити да сечасопис уопштезаиста вршиужива било каквакакав озбиљнијауглед стручнау рецензијанаучним круговима. Часописи који не користе стручну рецензију широкеи академскене заједницеуживају углед у водећим научним круговима не треба да се сматрају поузданима и не би требало да се користе у чланцима, осим да покажу погледе и ставове групе коју застпају ту часописи.<ref>Примери укључују ''The Creation Research Society Quarterly'' и ''Journal of Frontier Science'' (последњи користи [http://jfspeerreview.blogspot.com коментаре с блогова као стручну рецензију]).</ref>
 
===Медијске куће===