Википедија:Идентификовање поузданих извора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 100:
Репутација извора може се утврдити и на основу тога како га користе други, и на основу те употребе може се закључити колико је одређени извор поуздан. Уколико је неки извор широко коришћен за референцирање у другим медијима без довођења у питање његове поузданости и тачности информација које пружа, његова поузданост за коришћење на Википедији је већа. Уколико пак постоји широко раширења сумња у поузданост и истинитост информација које доноси, сматра се мање поузданим или чак потпуно непоузданим. Међутим, иако је навођење одређеног извора ван Википедије један од главних индикатора за његову поузданост, такође је битно проверити да је тај извор такође у складу са осталим Википедијиним смерницама и правилима, тј. да нису пристрасни и да не презентују мањинске тврдње. Циљ је да се користе извори који су широко признати и прихваћени као поуздани и проверени, и који представљају поглед или став већине на одређену тему.
 
===Навођење мишљењаставова===
{{пречица|[[ВП:ИПИ-МИШЉЕЊЕ]]}}
Неки извори могу се сматрати поузданима за тврдње о мишљењу и ставовима аутора тих извора, али не и за фактографске тврдње без приписивања у самом тексту нпр. „(Име) каже/мисли/сматра...“. Један од добрих примера оваквих извора јесу колумне типа Реч уредника у опште признатим новинама. Када их користите, треба експлицитно да их припишете аутору извора како би било што јасније да се не ради о опште прихваћеној чињеници, него само о мишљењу појединца. У ово спадају и електронски медији који често овакве колумне објављују у виду [[блог]]ова.