Крањска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато ko:크란스카 |
Још ћу да преводим ако нећеш да преводиш НЕ ДИРАЈ!!! |
||
Ред 1:
[[Слика:CoA of Carinthia.png|мини|200px|Грб Крањске]]
'''Крањска''' ({{јез-сл|Kranjska}}; {{јез-нем|Krain}}; {{јез-лат|Carniola}}) је [[Историјске покрајине средње Европе|историјска покрајина]] која обухвата делове данашње [[Словенија|Словеније]].Право Као део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а касније и као [[Аустроугарска|Аустроугарске]], регион је био [[крунска земља]] позната као [[војводство Крањско]] до 1918. Године 1849. покрајина је подељена на [[Горењска|Горењски]], [[Долењска|Долењски]] и [[Нотрањска|Нотрањски]] регион. Од 14. века, њена престоница је била [[Љубљана]].
== Историја ==
=== Карниола ===
{{главни|Карниола}}
По затону [[Римско царство|римске државе]] и селитвама народа се је на простору данашње северозападне државе [[Словенија|Словеније]] на крају 8. и почетку 9. века дошли [[Словени]] и развили кнежевину [[Карниола|Карниолу]] са средиштем у Карниму ({{јез-сл|Carnimu}}) данашњи [[Крањ]]. О Карниоли се мало зна јер у средењевешких записа је остало мало о овој теми. Кнежевина је вероватно у времену франковских ратова са [[Авари|Аварима]] укључена уѕ релативну самосталност унутар [[Фурланска источна крајна|Фурланске источне крајне]] које је била део [[Франачка|Франачке]].
=== Крањска крајна ===
[[Slika:HRR 10Jh.jpg|thumb|250px|Свето римско царство у 10. веку]]
Године 973. се први пут спомиње Крањска крајна тј. Крањска марка ({{јез-нем|Creina mark}}), која је била погранична грофија зависна од 976. корошком војводи. У том времену своја имања добију бискупије [[Бриксем]], [[Фрајсинг]], [[Сакзбург]], [[Аквилеја]] у [[Гурк]]. [[Хенрик IV, цар Светог римског царства|Хенрик IV]] је 1077. после 10 година краљевске управе да аквилејском патријарху . До тада су се на грофоском месту измењали:
* Пабо (Попон)
* Зигхарт Земпт-Еберсбершки
* Улрик Земпт-Еберсбершки
* Еберхарт Земпт-Еберсбершки
* Улрик Вajмар-Орламинде (од 1061 такође погранички гроф Истре)
Семпт-Еберсбершки су били баварски рођаци немачког цара [[Арнулф Карантанијски|Арнулфа Карантанијскога]], Вајмар-Орламинде па његов рођак из [[Тирингија|Тирингије]]. Аквилејска управа се је брзо завршила јер је Крањску добио Хенрик Епенштајнски док је цар 1093. поново није доделио Аквилеју.
=== Oglejski patriarhat in razkroj grofije ===
Kranjska je v naslednjih desetletjih formalno ostala v fevdu oglejskih patriarhov, vendar v tem času ni živela kot enotna upravna enota. V 12. in 13. stoletju je grofija obstajala takorekoč le na papirju, saj je bila ozemeljsko razbita na več relativno samostojnih [[teritorialno gospostvo|teritorialnih gospostev]]. Ta so obvladovale močne plemiške družine, ki so tekmovale za prevlado nad čim večjim ozemljem in pravicami. Značilne družine tega časa so:
* [[Babenberžani]],
* [[Višnjegorski]],
* [[Andeški]] in
* [[Spanheimi]].
Družine so izumirale in dedovale gospostva ter se krepile. Ko se je koroški vojvoda [[Ulrik III. Spanheimski]] oženil z zadnjo predstavnico Andeških in povezal nižje plemstvo, je prevladal nad Kranjsko in postal deželni gospod. Hkrati je preseli sedež svojih posesti v Ljubljano, ki se je odtlej pričela razvijati v glavno mesto dežele. Po smrti Ulrika se je namesto mejne grofije Kranjska skupaj s [[Slovenska marka|Slovensko marko]] uveljavila kot državni fevd.<ref>Komac, 2006; 266</ref>
=== Prevlada Habsburžanov ===
Ulrika je v Kranjski nasledil češki kralj [[Otokar II. Přemysl]], ki je zasedel Koroško in Kranjsko (1276), vendar se je zaradi zahteve državnega zbora, da naj posesti prepusti Habsburžanom, zapletel v vojno z nemškim kraljem [[Rudolf I. Habsburški|Rudolfom I.]], ki si je priboril Kranjsko in jo leta 1282 kot cesar podelil v fevd sinovoma [[Albreht I. Habsburški|Albrehtu]] in [[Rudolf II. Avstrijski|Rudolfu]]. S tem so oglejski patriarhi tudi formalno izgubili mejnogrofovski položaj na Kranjskem. Kljub temu da so Habsburžani imeli Kranjsko v fevdu, so upravljanje z deželo izvajali [[Goriški grofje|grofje Goriško-Tirolski]] vse do leta 1335, ko so dokončno zavladali Habsburžani in se kot vladarji obdržali vse do 20. stoletja.
=== Vojvodina Kranjska ===
[[Slika:zemljevid_0206_014.jpg|thumb|right|250px|Kranjska kot del [[Notranja Avstrija|Notranje Avstrije]], ko je obsegala tudi vzhodno in osrednjo [[Istra|Istro]]]]
Leta 1364 je bila Kranjska povzdignjena v vojvodino. Habsburžani večkrat podelijo pravice plemstvu in si tako utrjujejo oblast v deželi, na podlagi teh pravic se pričnejo razvijati tudi [[deželni stanovi]]. Habsburžani so širili posestva na Krasu, na Primorskem in v Istri, ter jih priključili vojvodini Kranjski.
=== Ilirske province ===
{{glavni|Ilirske province}}
Francoske sile so vkorakale na Kranjsko v letu 1797 in nato spet med obdobjem med 1809 in 1813, ko so bile ustanovljene [[Ilirske province]], ki jim je bila priključena celotna Kranjska. Znotraj Ilirskih provinc je Kranjska spočetka ohranila položaj province.
=== Obnova avstrijske države ===
[[Slika:Austria-Hungary-sl.png|thumb|250px|Avstro-ogrske dežele in kraljestva]]
Po propadu francoske oblasti je [[dunajski kongres]] potrdil vrnitev Kranjske k [[Avstrijsko cesarstvo|Avstriji]]. Po ureditvi iz 1849 je bila Kranjska znotraj [[Avstrijsko cesarstvo|Avstrije]] kot kronska dežela - kronovina del [[Cislajtanija|Cislajtanije]] in razdeljena na:
* [[Gorenjska|Gorenjsko]],
* [[Dolenjska|Dolenjsko]] in
* [[Notranjska|Notranjsko]].
[[Категорија:Историја Словеније]]
| |||