Пљевља (трг) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: мини|десно|300п|Положај трга Пљевља Средњовјековни трг Пљевља с…
 
Ред 1:
[[Датотека: Zupe Crna Stena i Breznica.svg|мини|десно|300п|Положај трга Пљевља ]] Средњовјековни трг Пљевља се налазио у жупи Брезници (у њој су се поред трга налазиле и тврђаве, [[Кукањ]] и [[Козник код Пљеваља|Козник]]). Није утврђено у ком периоду је настао. Име [[Пљевља]] потиче од пљевара на манастирским посједима, а трг се помиње у дубровачком архиву, [[1465]]. године. По Јеричеку (тврдња из 1879) првобитно име овог трга било је Брезница (по истоименој жупи) а име „Плевља“ преовладало је од краја XV вијека. При томе упућује на једну дубровачку инструкцију, од 13. септембра [[1430]]. године, којом се наређује поклисарима да сачекају турског субашу „-{in Breznise over a Pripogle}-“. [[Михаило Динић]] сматра ову тврдњу за недоказану (помен „-{Breznisa}-“ не мора значити име насеља, већ ријеке или саме жупе) сматрајући да се за сада једино зна за ријеку и жупу Брезницу, а уколико је насеље са именом Брезница (или Брезник) у средњем вијеку и постојало – не би могло бити индентично са тргом Плевља. Тим прије, што је Јеричек (у своје вријеме) располагао непотпуним подацима : само са „најстаријим“ поменом трга Плевља, са краја XV вијека, код Харфа ([[1496]]—[[1499]]).
===У средњовјековној Србији===
У саставу средњовјековне Србије, Пљевља су под обласним је властелинима из породице [[Војиновићи|Војиновића]]: кнез [[Војислав Војиновић]] (владао до [[1363]]) и велики жупан [[Никола Алтомановић]] (владао до [[1373]]). Након пораза Николе Алтомановића (Војиновића) у сукобу са Коалицијом (босански бан [[Твртко I Котроманић|Твртко I]], кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар]] и угарски краљ [[Лудвиг I |Лудвиг I]]) трг Пљевља је [[1373]]. године окупирала бановина Босна (од [[1377]]. краљевина, под Твртком I Котроманићем).
 
===У краљевини Босни===
У босанској држави, Пљевља су дата у посјед и на управу краљевом великом војводи, [[Влатко Вуковић|Влатку Вуковићу]] . Након смрти војводе Влатка ([[1392]]/[[1393]]) тргом су и даље наставили да владају чланови најмоћније властелинске породице [[Косаче|Косача]]: Влатков братанић, [[Сандаљ Хранић Косача ]] (владао до [[1435]]) а касније и Сандаљев братанић, [[Стефан Вукчић Косача]] (око [[1404]] - 22. маја [[1466]]). Велики војвода (касније херцег) Стефан имао је у близини Пљеваља и своју „љетњу резиденцију“ (тврђава [[Кукањ]], са подграђем). Након убиства последњег босанског краља, [[Стефан Томашевић|Стефана Томашевића]] и пораза херцегове војске у сукобу са Турцима, на ријеци Брезници, [[1463]]. године - под Османлије је пао и трг Пљевља.