|
У доба Рима, на мјесту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као [[Муниципиј С (Комини, код Пљеваља)|"Municipium S"]], а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је Муниципиј С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципију се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијум је пролазила значајна [[Римски путеви у Црној Гори|римска саобраћајница]] (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњих Пљеваља, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.
===Средњи вијек===
===Средњевјековни Брезник===
{{Главни чланак| Брезница (жупа)}}
{{Главни чланак| Пљевља (трг)}}
[[Слика:1373 Pljevlja Zupa Breznica.jpg|мини|220px|десно|Освајање Брезнице Николе Алтомановића од стране бановине Босне, 1373.године.]]
[[Слика:Grb kosaca.jpg| мини |лево| 80п |Грб Косача]] У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала.Почетком УXV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима.Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку, је у саставу је државе Дукље, за вријеме владара, краљева Михаила и Бодина, а потом улази у састав Краљевине Србије, српског царства и Краљевине Босне. БрезницаТрг (Пљевља) је дио посједа моћне породице [[Косаче|Косача]], у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњевјековни посједи по титули херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]]и презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно Стара Херцеговина (југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област око манастира Милешева - Пријепоље, у Србији).Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од [[Сава Немањић |Светог Саве]], у жељи за обнављањем урушене средњевјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег [[Стефан Вукчић Косача |Стефан Вукчић Косача]] је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у [[Херцег Нови|Нови]] (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.
===Назив Пљевља===
Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима. Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од [[Сава Немањић |Светог Саве]], у жељи за обнављањем урушене средњевјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. [[Слика:Grb kosaca.jpg| мини |лево| 80п |Грб Косача]] Херцег [[Стефан Вукчић Косача |Стефан Вукчић Косача]] је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у [[Херцег Нови|Нови]] (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.
===У Османској држави===
===Новија историја===
Пљевља су ослобођена новембра 1918. године и ушла су у сатав Краљевине СХС и Краљевине Југославије.
==Културно-историјске знаменитости ==
|
