Архив Југославије — разлика између измена

 

Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1920.]] године, али је Архив основан тек након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1950.]] године под називом '''Државна архива ФНРЈ'''. Овај назив промењен је [[1964.]] године у '''Архив Југославије''' и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од [[2003.]] до [[2009.]] када је стварањем Државне заједнице преименован у '''Архив Србије и Црне Горе'''). <ref>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref>

 

== Грађа Архива Југославије ==

Архивску грађу периода [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] чини 146 фондова насталих у раздобљу од [[1918.]] до [[1945.]] године.

Архивску грађу послератне [[Југославија|Југославије]] чине 633 фонда настала у периоду од [[1945.]] до [[2006.]] године.<ref>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref>

 

== Зграда Архива Југославије ==

Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934.]]. до [[1936.]]године. <ref>Момчило Анђелковић, ''Зграда Архива Југославије'', Београд, 2003.</ref>

 

Савет Дома 12. октобра [[1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године.

 

 

Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.

 

== Локација Архива Југославије ==

Зграда Архива налази се на [[Сењак]]у, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир [[Ваведење]], [[Музеј краља Петра I|Музеј краља Петра Првог]], [[Факултет ликовне уметности]], као бројне амбасаде и резиденције.

Архив се налази у улици [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]] 33.

 

==Види још==

* [[Сењак]]

* [[ФК Графичар]]

 

==Напомене и референце==

{{извори}}

 

== Спољашње везе ==