|
[[Датотека:Gornja i Donja Zeta u 15 vijeku ciril.svg|мини|десно|350п|Трг Подгорица у Горњој Зети XV вијека.]]
Налазио се на мјесту данашње [[Подгорица|Подгорице]], у скадарско- зетској равници (на 42 м надморске висине) на сјеверозападу [[Ћемовско поље |Ћемовског поља]] , крај обала ријека Рибнице и [[Морача (река)|Мораче]] . На југу, подгорички трг је био отворен према [[Скадарско језеро|Скадарском језеру]] , а са осталих страна окружен средњим планинама. Подигнут је на подручју тадашње језерске, [[Подлушка жупа (Podlugiae)|ПодлушкежупаПодлушке жупе]], једне од девет жупа, које су сачињавале језгро [[Дукља|Дукље]](Зете) . Кроз XIV и XV вијек овај трг се помиње увијек у вези са трговином, царинама и транспортом робе, па се претпоставља да је у држави [[Немањићи|Немањића]] и [[Балшићи|Балшића]] ту била трговачка станица. Касније, у XV вијеку, Турци су у Подгорици изградили [[Рибница|утврђење]].
==Рибница, мјесто или област==
По казивању сина (Стефана Првововенчаног) , [[Стефан Немања]] је рођен, када му је отац ([[Завида |Завида]]) био прогнаник у „мјесту“ [[Дукља|Диоклитији]], помињући Рибницу. Једни историчари сматрају да је, по том казивању, Немања рођен у дворцу на утоку ријеке Рибнице у [[Морача (река)|Морачу]]. По другим истраживачима, не постоје никакви подаци да је у то вријеме Рибница као насеље уопште постојала и да се може тумачити да је у питању област (тако да Немањино рођење може бити у било ком дијелу области). Наиме, апелатив „мјесто“ у старијим текстовима има значење области (мање или веће). Такође, сматрају да није природно да једно насеље још прије турских освајања промјени једно домаће име другим , исто тако домаћим именом. Стога, питање је да ли је идентификација „мјеста“ Рибнице са Подгорицом исправна.
==Средњовјековни трг Подгорица==
Назив овог трга, који се иначе налазио у дуљанској (касније зетској) Подлушкој жупи, потиче од самог његовог мјеста, у близини саме границе са [[Горска жупа (Gorsca)|Горском (Gorsca) жупом]] , односно „испод“ Горске жупе.
Трг није био на неком од главних караванских путева , као мјесто са именом Подгорица, појављује у споменицима већ у првој половини XIV вијека (када потичу и најстарији детаљни подаци о овим крајевима). Помен подгоричког трга из тог времена, налази се у књизи из Которског архива : 18. августа, [[1326]]. године, Јован из Подгорице, зет Венча, обавезује се да врати 300 [[перпер|перпера]]а
за три мјесеца. Исте године се помиње и у једном запису из манастира Морача. У архиву Котора, који датира из [[1330]]. помињу се подгорички трговци кожом и обућом. Подгоричани се помињу и у једној повељи цара Душана, за манастир Хиландар , коме су се иначе замјерили, не поштујући краљеве одлуке (одрђене повластице, које се тичу села Каменице) издате још у вријеме [[Стефан Првовјенчани|Стефана Првовјенчаног]]. Запис из [[црква светог Ђорђа у Подгорици|цркве светог Ђорђа у Подгорици]], казује да је град Подгорица подигнута у X вијеку. По њему прве је куће подигао господар [[Горска жупа (Gorsca)|Горске жупе]] , жупан Марко. У доба [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Немањићи|Немањића]] и [[Балшићи|Балшића]] овај трг није имао значајнију улогу.
==Сједиште војвода==
Након [[Зета (држава)|Зете]] [[Балшићи|Балшића]], Подгорица је припала [[Српска деспотовина|Србији]] (под деспотима Стефаном Лазаревићем и Ђурађем Бранковићем). Трг је сједиште власти за [[Горња Зета| Горњу Зету]], док је Бар био за [[Доња Зета|Доњу Зету]]. У то доба трг има солидне економске везе са приморским мјестима. Придобивши Сефаницу Црнојевића, уз његову помоћ, босански војвода [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|Стефан Вукчић Косача упада у Горњу Зету]]. Заузима крајеве око Мораче, тврђаве [[Соко Град (штитарски)|Соко]] и [[Медун]] као и трг Подгорицу. Након обнављања деспотовине, у Подгорици је [[1448]]. године било сједиште Алтомана , војводе деспота Ђурађа Бранковића, који је у њој као намјесник имао своју курију (двор). Када се као претендент за насљеђе Балшића појавио [[Стефан Црнојевић|Стефан Црнојевић]] , удружио се са Млечанима и [[1452]]. године однио побједу над деспотовим војводама . За кратко, млетачка застава је била развијена у Подгорици.
==Тврђава Депедоген==
[[Слика:Ribnica tvrdjava u Podgorici.svg |thumb|230px|right| План остатака зидина тврђаве Рибница (по цртежу А. Дерока)]] Двије године пошто је освојио утврђење [[Медун]]([[1455]].)
[[Мехмед II|Мехмед II Освајач]] загосподарио је [[Горња Зета|Горњом Зетом]]. Подгорица постаје главно упориште турске власти, у долини Мораче и дио скадарског санџаката. [[Османлије |Османлије]] су у Подгорици [[1474]]. године, почели да граде тврђаву, на ушћу Рибнице у Морачу. Завршена је за три до четри године, а према једном [[дефтер|дефтеру]] (пописна књига) назвали су је [[Рибница|Депедоген]]. У народу се ова тврђава звала [[Рибница]].
== Литература ==
|
