У првој фази устанка забележени су случајеви спонтаних одмазди устаника над цивилима различите етничке и верске припадности. Тако су, на пример, почетком септембра 1941. херцеговачки и црногорски устаници поубијали су на Берковићима и Трусини 526 муслиманских цивила из оближњих села свих страосних доби. Од тога је 365 бачено у јаму. ([[Саво Скоко]], Покољ херцеговачких Срба '42.)
Овакви случајеви забележени су током 1941. и прве половине 1942. широм Босне и Херцеговине, а у мањој мери и на територији Србије и Хрватске.
